Дело

ИОГОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 341 ствар, коју је он по својој вољи раскинуо, и да је поставио себи као задатак да заборави на Марину Плавицкову. Он и Васковски стигоше у Рајхенхал рано изјутра и ирвога дана, пре него што дознадоше за адресу г-ђе Бмилије, сретоше и њу и Литку у градском врту. Госпођа се Хвастовска веома обрадовала изненадном доласку њих обоје, а нарочито Полањецкога. Али њену радост бацила је у засенак радост мале Литке, детета веома осетљивог; које је патпло од астме и срца, а која се обрадовала куд и камо јаче, толико јако, да јој се срце узнемирило, почело је нешто давити и умало што није добила неевестицу. Али се то њој често дешавало, п кадје тај напад минуо, у свих се лице разведрн. Враћајући се дома дете је држало за руку „господина Сташу“ а у њеним обпчно тамним очима сијала се велика радост. С времена на време притезала му је руку као да се хоће да уверп: да је он доиста дошао у Рајхенхал, н да је поред ње ту. Полањецкому не остаде ни часа да проговори са г-ђом Емилијом, нити њој пак да га што запита, јер је Литка њему показивала Рајхенхал, и гугућући непрестано хтела да му уједанпут покаже све што има вреднога у томе граду. Сваки би час тек рекла: — Нцје то ништа. Ту ми је лепше, али ћемо тамо тек сутра. После би се обратила матери: — Ти ћеш допустити, је ли, мамо? Ја сад могу много да ходим. Допустићеш, је ли, мамо? Час би се опет одвојила од Полањецкога и не пуштајући његове руке и гледећи у њега својим крупннм понављало би: — Госноднн Сташа! Господин Сташа! Од своје стране Полањецки јој је указивао највећу пажњу, какву бп чннио само старпји брат, те би јој овда онда довикнуо: — Немој, маче, толико да мн јуриш, заморићеш ми се. А она се прибије уз њега, па се изнесе пред њега својнм напућеним усташцима и ко бојаги срдито му одговори: — Пст, господине Сташо! Полањецки је овда онда погледао у ведро лице г-ђе Емилије, као да би јој хтео рећи: да жели с њом да проговори. Али се није могло, .јер г-ђа Емилија није хтела да квари расположење Литкино п хтела је да оставп заједничког пријатеља сасвим њој на расположење. И тек по ручку, на којем су заједно били у градини, усред зеленила и врапчијег брбљања.