Дело

ПОРОДПЦА ПОЛАЊЕЦКНХ 343 шља све тако, како ће бити најбоље, а људима оставља слободну вољу, само они често неће да иду за оним што им је одређено, и отуда је толико несрећних. — Може бити; али је нпак тешко ићи ма за чим другим до за својим убеђењем. Разум је такође видело, које нам је Бог дао у руке. А ко би ми јамчио да би она пошла за мене. — Требало је да сам досад већ добила извештај о вашем бављењу у Кремјењу, али га до сада још нема, што ми је чудо. Држим да ће колпко сутра писмо доћи, јер ми иишемо једна другој сваке недеље. Да ли она зна да ћете ви долазити у Рајхенхал. — Не, јер нп ја док сам био тамо нисам знао поуздано, кад ћу амо поћи. — Онда је добро, јер ће бптп искрена, а н иначе је она искрена. На том се сврши разговор нрвога дана. Увече на Литкину молбу решпше да сутра иду на Тумсе и то рано, тако да се руча на језеру, а да се врате возом, или, ако Литка не би била уморна, онда пешке, или да остану до заласка сунца. Васковски и Полањецки дођоше пред вилу оне две пре девет часова изјутра, Оне су биле већ готове н чекале су на веранди, и обе су изгледале тако дпвне, да стари педагог зину од чуда. — Е Господ по некн пут прави од људп цвеће — рече ноказујући на мајку и кћер јој. II одиста п г-ђа Емнлија и Литка биле су предметом пажње целога Рајхенхала. Прва са својим побожним анђелским лицем била је сушта материнска пажња, пажња а н одушевљење; друга са крупним сањалачким очнма, плавим кикама н тако деликатним цртама лица изгледала је пре као вештачко идеалисање него жива девојка. Декаденат Букацки, говорио је за њу да је излнвена од магле и врло мало орумењена светлошћу. II бпло је у тог девојчета нечега ванземаљскога, коме је такав израз повећавала .још и болест, њена необична упечатљивост и осетљивост. Мати је волела преко мере; околина тако нсто. Алн дете се тим није размазило, што је изузетак у слатке деце. Полањецки је у Варшави био код г-ђе Емнли.је сваке седмице, те је према обома био веома срдачан. У граду у који се женско цени мање но игде на другом месту, прављено је на тај рачун врло много сплетака, које су очевндно биле без ика-