Дело

ОПШТИНСКО ДЕТЕ 26:5 Пођите дакле са мном! — додаде писар одлучно а Тома иојми да друкче и не може бити но да мора поћи п ако се за суседним столом понова захори смеј, коме се сад већ искрено придружио и сам интригант. У полицијије нрилнчно дуго трајало исшггивање, јер у први мах Тома никако није могао да да одговор, нарочпто на ова три пнтања: — У којој намери ви носпте собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама? — Ако сте ви запста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете? — Зашто сте ви то дете подметали једном артиљеријском канетану у кревет? Али најзад успе Тома да убеди писара те да овај пошље по ону женску из број седам. А, кад су Елзу довели п ова дете признала за своје и пред писаром полицпје матерннски га загрлнла, ствар је била јасна. Сутра дан је Елза отпутовала са Недељком за Београд а Тома богослов нцје се ип враћао у хотел, него још исту ноћ потегао пешке натраг у своју варош, са тврдом одлуком да продужп богословију и да од сад само ректора сања. ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА Један час музике т коме суделује и Неде.кко и ако је у ранијим главала већ утврђено да он није ни мало музикалан. Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелнпчка двадесет а мннистарски ноложај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расиоложен за ову последњу суму и то, како за суму тако и за положај којп исту доноси.) Па ипак нешто није знао а то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји“ а зет је „тако добар“ па је изводи у друштва; уз двадесет хиљадапак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји“ но према којој је зет „тако добар“ па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њепом васпнтању а уз мираз већп од двадесет хиљада, сем жене и свастике,.