Дело

-262 Д Е Л О суседним столом заори се опет огроман смеј а несретнп Тома зажарио се као осамнајстогодпшње девојче. Капетан, онако гњеван, окрете се оном столу па настави: — Замислите ннткова једног, увукао се снноћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет. Ја дошао мртав уморан саучења. па грунуо у кревет колики сам дуг кад, осетим мени за леђнма нешто мрда. Можете мислпти како мп .је било, упалим брже свећу кад — имам шта и видети, жгебче ово жгебче. Ху, триста му мука, што сам направио ларме по кафани, хтео сам просто да убијем и газдарицу и штумадлу и куварицу и у опште све што је кадро да роди дете. Чујем после од газде, да је у ову варош стигла нека битанга са једним дететом, гш свој прилпцп са намером да га подбацп коме. II коме је нашао?... мени, мени. чпја жена три пут узастопце рађа близнаке; близнаке, господо мо.ја, па сад додајте томе, да ја у свакој кафани, где ноћнм, нађем у кревету по ,једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број. Капетан би у ватри још више казао, алн се свн узеше смејати па п он сам с њима а кад пође додаде још .једном. окренув се Томи: — Само се вн још и даље шуњајте око собе број девет, па ћу вам ја показати. V осталом, јасам већ п полицији јавио! — и залуии вратима па оде а иосилни за њим. Томи се одсекоше иоге, он не могаде впше да се држн на њпма, него клону на столицу а Неделжа спусти на крило. Њему не беше јасно да је погрешно собу и место у Елзину да је метнуо Недељка у кревет једног артњверијског капетана који ће се уморан вратитп са веџбања. За суседним столом почеше опет да добацују доеетке и да се смеју, а међ свима најслађе госпођица Ленка, и он прјми да би требало да побегне из ове кафане, али просто немађаше снаге да се дпгне. Најзад, кад се мало прибра, реши се н на то алп, таман се диже, плати трошак н узе Недељка под иазухо а уђе у кафану полицијскп писар са .једним жандармом и упути се право њему. Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова ее превише п он седе на столицу. — Ви сте дакле, господине, тај човек с дететом? — рече ппсар познатим званичним топом. — Ја сам — одговори Тома, уверен н сам даје збиља он тај човек с дететом кога полицнја тражн.