Дело

ОПШТПНСКО ДЕТЕ 261 — Ама, није — дрекну Тома и поче све од реда да прича интрпганту, како је п шта је било. Пнтригант је искрено саучествовао н за ту искренос-т у саучешћу, наручио је још пола литра вина. У том уђе у кафану читаво друштво: уиравитељ, госпођа управитељка, госпођица Ленка, још .једна „напвка“, први љубавник, комичар и још два грађанина који ће платнтн цех. Чнм уђоше, онп се почеше гуркатии смејати а Тома обори главу и поцрвени до ушију. Пнтрнгант га стаде тешити: — Молим вас, поручите ви .још пола литра внна а ја идем часом у њпхово друштво да објасним учему је ствар. Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и онн ту целу ствар треба са свим друкче да узму а најмање да вам се подсмевају. Тома га погледа благодарним погледом а интригант се диже и оде столу, за којим је село ово ново друштво, те поче тамо да шапће и да објашњава нешто. Друштво га је пажљпво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто. Очекивао је да се сви покају што су онако постуиилп нрема њему, што су га нстерали, што су га грдили, што су му се подсмевалн; очекнвао је да ће се упровптељ извинити а госпођица Ленка можда понова насмејати оним осмехом, којим се у сну смешпла на њега. II кад би то бнло, Тома богослов бпо би наново срећан п заборавио бп све што му се тога дана десило. А то би можда и било, али се у том понова отворише кафанска врата п уђе најпре један артиљеријски капетан а за њнм један келнер из кафане код „Златног Лафа“. Келнер прегледа по кафани, прегледа, на показа прстом капетану 'I ому богослова. Капетан само што рече келнеру: — Зовни мп унутра посилног! — па нагло прпђе Томином столу и дрекну: — Је л’ те вп, магарче један; знате ли вп да ћу вас свог сабљом исећи. — Молим!... — учпнп Тома п поче да дршће као да игра какву старачку ролу. — Коме ви подмећете децу као кукавпца јаје! А тек што он то рече, уђе иосилнп носећи Недељка. — Дај то жгебче овоме господпну овде! Посилни предаде Недељка а несретни Тома прими га у наручје незнајући просто шта да каже и где очима да мрдне*