Дело

260 Д Е Л 0 Комичар дотрча и поче да трпа детету у уета неке жуте бркове п браду а управитељ, чупајућн коее, долете такође н без и једне речи п непрестављајући се, шчепа Тому за гушу, па пошто му помену п оца и матер, викну са највећим патосом: — Напоље, напоље! Врата се од гардеробе отворише н Тома се у један ма нађе, заједно са Недељком, у публпци где се опет захори страшан смеј. Тома суну кроз публику као куршум, попе се на горњи спрат, прескачући све по три степена, стпже у своју собу, бацп Недељка на кревет, стаде према њему, подбочи се н погледа га душманскнм погледом: — Шта оћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно — Знаш ли ти, да сн целу моју каријеру упропастио?! За тим хукну, обриса зној са чела и оде опет до собе Елзпне, да види да л’ се вратнла. Ваљада услед великих малера које је претрппо, или што је бно збуњен или што је био мрак па нпје добро видпо нумере над вратнма, тек у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна али га утеши бар то, штоје откључана, што значи да се Елза вратнла. Он се врати у евоју собу, шчеиа Недељка с кревета, у трп корака стпже до собе број девет, стрпа га тамо у кревет са узвнком: „Како му Бог да!“ па слети низ степенице, изађе на сокак п наже низ чаршију те улете у прву кафану коју впде отворену. Седе за сто као сломљен н наручи пола литра вина, и ако дотле никад у животу нпје пио. За другим столом, у истој кафанн, шго Тома нпје нн опазио, седео је „интригант“ који кад опазн пред Томом пола литра впна прпђе му и сасвим прпјатељски седе, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови. Он чак куцну у сто и наручп себи чисту чашу а за тим се врло љубазно окрете Томп са пнтањем: — Хоћемо ли н по једну кафу? — Можемо! — одговори Тома немарно п недпжући главу. — Иа... шта ћете — настави интригант, пошто је наручпо кафе — десило се тако а није то ништа, внше онако један интересантан догађај, каквима .је у опште наш жпвот проткан... — Ово нико није доживио — поче Тома кроз сузе. — Е, ако није то, а оно је нешто друго, можда п горе, јер живот је вечна загонетка, госнодине. А је ли то дете одиста ваше или вам је можда брат?