Дело

ОПШТПНСКО ДЕТЕ 259 тетом у кафану, сва се публика окрете и поче се смејати. Он виде да је горе учинио, па наже право на бину те ће тамо иза кулиса датн коме прнвремено дете а он се представитп управнику. Уђе најпре кроз једна вратоца с десне стране, где су се мушкн облачили, и представи им се као будући колега питајући за управитеља. Разуме се, ту се осу чнтав пљусак пакосних примедаба. ,,Први љубавник" добаци: — Хоћете ли ви игратн мајке? „Комичар‘‘ на то додаде, милујући Недељка: — Како красно дете, јесте л" га већ одбили? А „пнтригант“ ће на то: — Како сте још слаби, колико има дана како сте се прндигли из кревета; ваљда тек нисте пре четрдесет дана? „Комичар“ опет прихватн, кобајаги поверљпвим тоном: — Ви извесно кријете ко му је отац? А „етарац“, који се у једном ћошку облачио, довикну муг — Та бежите забога у женску гардеробу, не могу тек у вашем присуству панталоне да свучем. На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смеј а грешни Тома богослов дође у таку ватру и забуну, да није знао да ли да плаче или да просто удавн Недељка. Напослетку се неко од будућнх колега сажали на Тому и рече му нека почека нза кулиса, сад ће управитељ доћи. У том и музика престаде а отпоче другп чин. На сценн „први љубавник“ и — она, Огњена Марија, Ленка. У Томе чудно зангра срце, претрну п стаде Ленку гутати погледима. Али — он још није завршно серију малера досуђених му тога дана. Таман она — Ленка — поче .један од најлепших својих монолога, бацајућп на публнку погледе којима је захтевала аплауз, а Недељко, без икаквог нарочитог разлога, тако магарећи поче да се дере, да се по целој публици захорп огроман смеј а госпођица Ленка се збуни, поцрвенп, умуче и најзад од силне срамоте или једа, удариу плач. Направи се, разуме се читав урнебес, звонце зазвони а завеса се спустп. II сад је управо настало оно, што Тома богос.тов неће целог свог живота заборавити. Најпре као фурија долете к њему сама госпођица Ленка: — Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!