Дело

258 Д Е Л О Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцну неко на његова врата. Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну алп се сакри иза фуруне и отуда заппта; — Ко је? — Извините, проговорп госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу? — 0 молим, сваку услугу.... — Ја овде у варошн имам једног врло доброг прпјатеља, то ми је мало час пало на памет, па би хтела да се видпм са њпме; бпли ми вн причували часом дете? — Врло радо... овај — поче да муца Тома немпчући се иза фуруне — али, вп ћете се вратити брзо, јелте? Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику. — 0 молим, знам ја то! — одговори Елза н протури кроз ошкринута врата Недељка а Тома богослов примп нежно свога малог крвнпка који му је баш данас, кад ће се впдетп са госпођицом Ленком, тако душманскп искварио беле ппкетске панталоне. Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима нпз степенице а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка. II прође Бога ми доста времена, сумрак освоји са свим, упалише се већ и лампе, осупшше се већ п нанталоне а Елзе још нема да се врати. Тома се сав испружпо кроз прозор па гледа лево и десно, али ње нема. Ноче већ и музика да свира п публпка да долази у позориште а Елзе још никако нема. Тома богослов да побесни, час пзвирп на прозор, час изађе на врата а једаи пут ,је са горњега спрата чак п на сокак сишао алн, навикнут да буде савестан, брже се вратио горе да неби дете само седело. Најзад н представа поче. Он чу прво звонце, па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сценп, онај што седи на каси н онај други што разводи моралп су аплаудирати, који аплауз за тим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који пмају бесплатне улазннце. А Тома чује и музпку и звонце и аплаузе н шета л>ут као рпс, носећп Недељка у рукама. Најзад се реши на врло одважан корак: сићи ће доле заједно са Недељком па макар да гледа представу из далека, неби лп, ако нпшта друго. бар спазио госпођпцу Ленку. Тако п учнни, алп кад уђе с де-