Дело

268 Д Е Л 0 а не отац, кад неће нн о свом детету да се стара. Ја сам сирота девојка — Па од куд девојка кад пма дете? гукну учптељ алн сад већ мало пакосно. — Не, ту нма право, није се удавала — додаде господин начелник врло озбиљно н настави читање: „

Ја сам сирота девојка п немам од чега да издржавам његову децу, с тога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад п онако с вамп неће имати деце

“ — Е, то је већ увреда! — додаде учитељсадвећ са свпм пакосно. — Ту увреду јој нраштам — рече тпхо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала. Алп вас нешто молим господине — настави господин Сима другим тоном — ово што сам вам новерпо пајвећа је тајна моја; ,ја мислим да ћете је уметн сачуватн. — 0, молим, ако имате још које дете у бпблиотеци смете ми слободно повернтп — додаде брзо учитељ музике, иомншљајући на свастику којој ће сад слободно смети нзјављпвати љубав на часовима, накојима господнн Спма дежура. Алп ја овпм још нисам нсцрнио ваше поверење, вн мп морате још н једну услугу учинити. — Врло радо, врло радо, одговорп одушевљено учитељ музпке. Ми ћемо дакле ову цедуљу, коју сте вп нанисали, турити детету у хаљнне а ово писмо ћемо поцепати. — Врло добро. — Затим — наставља господии начелннк — ви ћете ово дете узетп собом и пзнећете га. — Ја? — Али молпм вас, саслушајте ме до краја; пзнећете п спустићете га на прпмер пред моја врата. — Не даље? — Боже сачувај, пред моја врата са сокака. Толико мн можете учинпти. — Како ћу сакрити деге, видите да пмам овај мали капутић. — Узмите н мој стари иберциг, он ће бпти мало шпрок за вас али у толико боље, можете њим сакритн дете колико док прођете кроз авлију, да вас не 6ј I млађи вндели а чим стуиите на сокак, ви спустпте дете. Ја нећу знате дете оставити, брп-