Дело

ОПШТИНСКО ДЕТЕ 267 — Пфуј! — учпни учнтељ, пошто опазп да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима .је лежао. Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене н кад виде да је за сад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтнћа са сликом пишчевом, утеиш се. Извуче Недељка из бнблиотеке и овако новери учитељу музнке тајну: — Видите, господине, ово је моје дете. — Ваше? — Да... то су знате младалачке авантуре. — Младалачке ? Али забога, овоме детету нема впше него два месеца. Да два и девет пре рођења, то су .једанаест... пре једанаест месеци, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен; другим речима, ово .је моје дете. Ви видите ваљада и да личи на мене? Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега. Кад сам се решио да се женнм, ја сам је морао нанустити, њу, која је родила ово дете... — Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом. Али она хоће да мн се осветн и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила. Мало пре кад сам изашао с часа, .ја сам нашао ово дете пред вратима са једннм писмом адресованим на моју жену. Она је несрећница знала да.јау ово доба нисам код рсуће, па је удесила да моја жена наиђе на дете. Међу тим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства те сам остао код куће... — Срећом! — додаде учнтељ. — Чујте дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госнођо. Ваш муж је мене упропастно за цео жнвот н самном .је тако далеко ишао, да је чак и дете самном родио...“ — То баш не значи Бог зна како далеко ићи — додаде учитељ сад већ весео. — Молим, слушајте само даље: „...Ја сам му јављала п молила га да ми пошље паре за издржавање детета али он неће ни да чује. То је последња бптанга... — Та није могуће? — упита учитељ изненађено. — „Јесте господине, тако је написала, ето можете и сами прочитати; алн слушајте само даље: „То је носледња битанга Дело књ. 24. 18