Дело

КРПТПКА II БНБЛНОГРАфИЈА римских бнскупа и Француски калуђер Шарл Поатен би посвећен за архијепискона ге дпједезе. После неколиких година Поатена иреместе у Скадар и барској цркви иоставе само једног епископског помоћника, ради администрације. У ратовању с Турцима 1876 године Црна Гора ослободи Бар н кнез црногорски се обрати Ватикану с тражењем, да се напменује прелат, који би резидирао у Црној Гори н имао нуно право јурисдикције над римокатолицима Кнежевине. Ово, у вези с одредбама берлинског уговора у корист слободе римокатоличког вероисповедања, дало је повода зак.кучењу конкордата између Кнежевине и Св. Столнцс (18. августа 1886. године). — Нрема чл. 2. овога конкордата заузео је, у Фебруару 1887. год., престо барски Сима Милиновић, фрањевац, дотадашњи гимназијски ирОФесор у Сењу и писац значајних расправа из агиограФије, историје, литературе и литургије југославенских народа. Милиновнћ је црквени главар насеља римокатоличког у Црној Гори, које насеље броји данас 8000 душа, у 11 парохија п пет сганица, а има свега 13 свенггеника, од којих: 8 припадају реду талијанских Минорита, 2 — реду далматинских Фрањеваца, 1 свештеник Албанац и 2 — Црногорци, што су пре две године довршили студије у колежу Пропаганде у Риму. Други и главни чланак тиче се Јероннмовског пптања (стр. 21—46). Он се започиње напоменом о поклоницима свих народа и земаља, што долажаху у Рим да се поклоне гробу св. Апостола и ко.јима је папство олакшало бављење у Вечноме Граду подизањем милосрдних домова. Домови ови подизани су крај цркава а цркве су биле иосвећеие патрону те народности, за коју су одрећене. Тако су у разним епохама иостали ови домови с. црквама за Немце (8. Мапа с!е1Г Ашпга), Французе (црква св. .Гуја), за Поргугалце (црква св. Антонија), за Шпанце (црква Богороднце Монсератске). Тако је у половини X V века постао на обалама Тибра и дом с храмом св. Јеронима, за поклонике ВаПпаНае е! бсТатотае паПопит. То беше уточшите народу, који у Латина био познат под пменом 8с1алЛ, у Талијана — иод именом 8с ћ 1 ал'оп 1, и чије је класичко име у епоси Ренесанса з.шењено било новим именом: Плирци. — С почетка завод Јеронимов носио .је карактер просте усганове за странце: али у времена папе Сикста V би узвишен на ступањ колежа булом истога папе: 8ар1епНат 8апс1агит од 1. августа 1589. године. У каснија времена колеж се обрати у болннцу за сиро.машне болеснике псте народности, али се за времена папе Климента МИ поново преобрати у прквенн колеж. У истом