Дело

292 Д Е Л о одношајима између Цркве и Држава и у зак.вучку многих конвенција, конкордата и аранжмана, са разним државама Европе, Азије, АФрике и Америке, међу које спада и конкордат са Црном Гором. Од ових иапомена писац предази нрвом чланку: Црна Гора и Св. Столица (стр. 7—21), који садржи кратак преглед главних момената из нолитичке и црквене историје Црне Горе. Ту се историја римокатоличке цркве у Црној Гори идентиФикује с историјом барске архијепископије, којој је порекло данас још незнано, али се мисли, да је у IV веку имала свога засебног епископа и да је тај еннскоп био први у реду оних дванаест суферагана, што су стојали у зависном положају од митрополитског престола у Диоклеји, (а пмалп седишта у Будви, Котору, Дулцину, Свачу, Скадру, Дриваету, Пулату, Србији, Босни, Травунији и Хуму), све до њенога пада. Миш.Ђење ово утврђује Маехамаглас тим, што је тако забележен барски епискои у актима сабора, држанога у Делминију 877 год. под председништвом папских легата, у прнсуству представника византијског цара н суверена Србије и Хрватске (стр. 8). С иадом Диоклеје настане борба међу архијепископима Спљета п Дубровника, који нретендоваху на наслеђе свих права и прнвилегија, што су раније прнпадале црквеном престолу у Диоклеји. Борбу разреше у другој половини XI века папа Александар II тиме, што јс епископа барског узвисио на положај митронолита, усвојнвши му права архијепископа диоклејског с титулом: А]ч-1ие})1бсориб 1>1ос1епб18 беи АпШ)агепб1б, Рг1таб Ке^1И 8егМае (стр. 9). Касније, за време нонтиФиката Пноћентија III. обновио сс спор за превласт између барског п дубровачког архијеиископа, а из тога спора нрви је изишао очувавши чнн митрополитскн и све привилегије, које му је подарио Пноћентије II. У ред највиђенијих представника на барском црквеном ирестолу нисац ставља Фра Јована Карпинског, ГодФроа, Францускога Фрањевца, Жерарда, славног ФилосоФа, теолога и песника, Виљема дипломату папског н друге. — С падом Бара у турске руке 1571. год. папе не пресгајаху именовати лица на бареки иресто, и ако су у том граду за дуго били само трагови мача и огња, без хришћанских становника, и ако су и наименованп барски архијепископи већ утврдили били своју резиденцију у Далмацији. Верска пскључивост освајача пресекла је за пуна два века проповедање јеванђеља у Бару н околини; али захваљујући само куражи Фрањеваца, римске мисије пРОДРУ не само у Бар већ и у друге провинције Отоманског царства. Тек у првој ноловинн XIX века Бар постане поново резнденцијом