Дело

'296 Д Е Л 0 Други део списа Маехамаглеова садржи седам докумената: конжордат с Црном Гором од 1886 (у талијанском тексту): булу иапе Николе V о заснивању дома Св. Јеронима од 1453. г.: булу напе Сикста V о заснивању колегије Св. Јеронима од 1589. г.; булу папе Лава XIII о нреуређењу исте колегије, од 1901. г. (све три буле у латинском тексту); реч. којом је Лав XIII отноздравио кнеза Војиновпћа у аудијенцији 18 новембра 1901. год. (на талијанском језику): ноте: кардинала Рамполе дел Тиндаро кпезу Војиновићу и — кнеза Војиновића кардиналу Рамполи (на талијанском језику, с преводом Француским); ираво архијенискоиа барског на титулу примаса (у латинском оригиналу и Француском преводу). Од ових докумената некоји су већ познати и нашем читалачком кругу, по срнском преводу. као була 81ауогит »'еШет, ноте кардинала Рамполе и кнеза Војиновића и повластица на гитулу примаса. Од осталнх највише пажње привлачи коикордат с Црном Гором. * На завршетку овога приказа ми не можемо а да, па првом месту, нс одамо нризнање Маехамагласу за његову неиристрасност у описнвању сиора и изношењу српских права на Јероиим. Завод. Можда у овом погледу недостаје мало тачнијега образложења српских ирава, нрема документима пз ватиканске архнве, н ако је писац ове могао иматн, бар по издању Петра Балања, секретара ватиканске библиотеке, кад је већ н иначе имао у руци при ово.м раду Баланово дело: Г>е 11 е ге1а210гп Гга 1а С ћ 1 е8а СаГоНса е "П 81аг1 с1 е 11 а Вп1^аг1а, Во81иа, 8егМа е! Егге^оујпа. Вота 1880. Кад је оснивач Јеронимова Завода у Риму, булом Рп8 ПЗеПит гоП8 од 1453 подигао завод .за народе Па1таИае е! 8с1а\'отае, п кад сс зна, да су српски владарн: Урош I, Мидутин н цар Душан у односу са Св. Столицом називали се: Вех 8с1а\ 01нае, 1трега!аг 8с1аУ01пае, онда је сувишно било стављати у питање неоспорно право свих српских нлемена на Јеронимов Завод. Ово тпм пре што су рпмскс папе упућивале своја нзасланства у Србију у времену њеном обједињавања са осталим српским племенима, називајући је Славсиијом, чпме је од Ватикана већ утврђено било право српских племена и ире овога снора. На другом месту, не можемо а да не замеримо писцу за неколика његова субјективиа опажања и наводе. Тако нп. он наводн како је Св. Столица спор Јеронимски сматрала као „ипе ([ие^Иоп с!е пот“, као питање другога реда (стр. 35); мсђу тпм такво једно