Дело

Д Е Л 0 294 ггее-а, 1,а Пп <1и раг1етеп1ап8те. Рап«, 1901). дотле се други упуштају у озбиљне студије н разлагања са сврхом да покажу, да је парламентарни режим, у теорнји и у практиди, и поред нзвесних недестатака н тешкоћа нарочито ири Функционисању — а која је то човечја установа, што иема својих добрих и рђавих страна, и која би могла претендовати на савршеност? — један изврстан режим; режим, не само садашњости већ и будућности и од кога очекује много модерна демократија. II ако се деси по који пут. да парламентарни режим не Функционише свуда најбоље н као што би требпло, то не долази толико од самог тог еистема, од његове несавршеноетн н празнина, колико, а могло би се рећи н једино, од човекових погрешака п мана, који је у стању да извитопери често и оно, што је по свима законима, божјнм, природним и друштвеним, намењено да буде право. исправно и непроменљиво. Данас, када се и у нас озбиљније номишља на учвршћивању парламентарног режима, и када наши најугледнији правнини и државници поклањају озбиљну пажњу овоме систему владавине, бпће, мислимо, од интереса за читаоцс „Дела“ да пх унознамо, бар у најкраћим цртама, са књигом чији натиис исписасмо у заглављу овога реФерата. Вредност је књиге велика и за иолитичаре и за историке. Она нас још утврђује у мишљењу, даје од велике значајности и користи изучавање историје старих народа, нарочпто Г]»ка н Римљана н њнхових политичких установа. Њихова је историја заиста велика иолитичка и морална школа, из које дознајемо не само докле се могу уздићи врлине и таленти код људи, под утицајем добрих закона и паметне владавине, већ нам чак и њихове иогрешке могу вечито служити као иример и за лекцију: како свршавају сви онн народи и владавине, који у животу пођу странпутицом. Г. Миспуле, доктор ирава и једаи од внђенијих Француских науучних радника, познат је већ са својих ранијих публикација о римским институцијама. II најновије његово дело о ГГарламентарном животу у Риму, које је изашло још пре неколико година, иримљено ,је у научноме свету врло леио и с похвалом. Писац .је поделио своју књигу на три дела, различите величине а често и вредности. У првом делу износи, у опшгим иотезима, уставну историју Рима, задржавајући се нарочито на улози Сената и положај у тадашњих странака у последњем веку Републике. Улога, коју је римскн Сенат играо не само нод Републиком већ и за време царства, дакле више од хиљаду година, јесте, може се рећи без претеривања,