Дело

800 Д Е Л 0 да се пардаментарнн обичаји н навнке нису много нзмениде од тога (римскога) доба, и да би читалац дако могао ставитн некодико суврсмепих имена испод тога п тога сдавнога догађаја..Старн су Римљани имадп неизбежно много мана и погрешака. о којима онако мајеторски говори Монтескије у својим расматрањиме 0 ведичини и опадању Рима, ади казна на коју их осуђује г. Миспуде и сувише је тешка и — неправедна. Најпосле. онет у жељи да што внше нрибдижи садашњост са ирошлошћу, писац је пао у једну велику погрешку, која би се могда опростити исторнку, адн која је у толнко већа, што је изашда испод пера једнога правника. Он, на име, тврди да „није право, веди. што се замишља, да је енгдсска нација пронашда с!е 1ои1е рн'ч‘е пардаментарни режим“; видећемо, продужава даље, да је он ностојао код Римљана пре две хиљаде година.“ (!) Нн стари Грци ни Римљани. иису знади за оеновни принцип на коме почива парламснтарна вдадавина нашега времена. Лдп нм је бида нозната представничка вдадавина и донекде су је практиковадп (ма да им п ову поричу. без раздога, многи модерни пнсци). Истина ннсу знадп за нредставнички систем, којп данас постоји п како га мн схвагамо. Лди ипак ићи тако дадеко и тврдити, да јс нардаментарни режим „постојао код Римљана прс две хиљаде година-, то .је више него претерано. Римљани нису знадн, као ни стари Једини, за ону оригинадну и духовиту консепцију, коју је само време створпдо, — њпма је био апсодугно непознат кабинет, министарство, са свима оиим атрибутима, које има једна данашња вдада чистога пардаментаризма. Па к.ад би сдучајно н новеровади пишчевим оптимистичким тврђењима и иошди за њнме да потражимо сдичности у сувременој Евронп са римским системом вдадавине, ми ту сличност не би пзвесно тражиди ни у Лондону, нп у Паризу, већ — у Берну, у Швајцарској, где внднмо да мииистарство не даје оставку у сдучају једнога најмањсг неспоразума о најнезнатнијем предмету са већином иардамента. И кад једнога данајош швајцарски народ буде бирао сам дпректио савезну владу у Берну (СопвеИ 1ес1ега1. Випс1е8га1ћ, који данас бирају сваке треће године чдановп оба дома заједнички из средине доњега дома, којн се зове СогизеИ паИопађ Хаиоиаћ*а1ћ), — што, извесно није дадеко, пошто иостојн врдо јака струја у зе.мљи за ту новину, — а као што су бпди бнрани некада п консуди у Риму, анадогија ће битп још већа. Нардаментарнн живот у Риму, какав иатпис носи ова књига. неће моћп обманути онога, којизнагдеје кодевка пардаментаризму, кабннетској владавини. п у које је доба поникао, ади се зато има