Дело

302 Д Е Л О опет дели у четири одељка: а) записи и натписи у опште, б) дан смрти српских владалада, архиепископа н владпка, в) натписи око слика Срба светаца и ктитора ио манастирима, г) летописачке белешке (не прави летописи, него забелешке о неколиким догађајпма .једне или 2—3 године, извори правим летописпма). Значај овакове, у нас давно очекнване, књиге није у прплнчно великом броју нових записа: баш да пх није ни једнога, она би вредела највише но томе, што су у њој сви скупа, нокуиљени из толико н тако разноврсних издања, и старих и рстких, н нама овде врло тешко приступних, нарочито руских. (До појаве треће књнге уредннк ће свакако успети да н остатак покупи н даде у допунама.) Сређени овако по годинама, утврђеним или тачно исправљеним или и иогођеним. (обично нрема кругу сунчеву и месечеву), они су врло лаки за преглед, лако нх је новезати, ухватити унутрашњу свезу међу нојединима; овако скуиљени дају много јачи, много потпунији и тачнији утисак н извешће о појединим питањима, што онако растурени тешко да би могли. Да номенемо само једно. Всза с Русијом, утицање руске књнге на нашу, враћањс оне позајмнце нз XIV и XV в. оиажа се овде врло леио н јасно. Ночетак се може ухватити у пол. Х\ I в., ту се нађе понеки иреиис с к р 8 ск л го м р 'ккодд, што је већ много јаче у XVII веку. С почетка сс преписач тужп да му је тешко било преписнвати с рускога, јер нлје добро знао језика (г. 1563, 1585, 1616 н др.), доцније нестаје те тужбе, али се готово кроз цео XVII в. врло слабо опажа утицај руског језика и правониса; тек што ближе крају његову, све више, тако да ,је XVIII в. са својом руско-словенском одеждом сасвим ијшродан наставак свога претходника. II најватренији иристалица теорије о јужнословенском пореклу хронограФа носумњаће сасвим у њу иод укунним утиском свију записа, у којима се види споменута свеза с књигом руском. Носао је био врло трудам и заморан, алп га .је уредник брижљиво и нажљиво израдио. Мило ми је што му могу колико толико помоћи неколиким ситним напоменама. Кво пх: У натнису над вратима у ман. Прасквици (Бока) којн је снимљен у Старинару XII, стр. 73, овде бр. 803: реч се келнм чита потпуно (ке у монограму), име игумново биће Данил (игЗмснл данндл) последња реч нред назначењем годнне свакако је и тит(о)р (т. ј. тр без о у монограму). У натпису са ланушничке цркве (окр. тпмочкп) из Старннара VI, 29, овде бр. 390: биће великн Пгклалк (?) = = в. п(о)рклллв или место о знак 'а којп и иначе не нише (поркалаб — заповедннк војсци, командант). Натпис са крста хоповског од