Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфНЈА 808 г. 1654, бр. 1505, није потпун: у Старинару III, 78, има поеле и овде објављеног натпнса с ноге и снимак са шестостраног дршка, и он се лако може прочитати, кад се нађе почетак. Само још у години место к лет р % в требало је сгавити з лет и да.ве, те 7162=1654. Чита се оздо. Прво долазе имена светаца изрезаних: с(ке)ти Иас'|,\'|е, с(ке)ти Птанас(0«, с(в«)ти 1и’(аннк) 3 аато(8 стк), с(ке)ти Ннкоаа, с(ке)ггн Оака, с(ке)тн Г(р)нгор1е. Затим се чита од знака -|- у трећем реду прво унаоколо преко свих шест поља, а кад се заврши, наставља се у истом нољу слогом над њим. Тако излази као наставак првом запису: н ш на с(т)о(н)ниц'| проег Ушнк Неофгг, ДХјуа иао шапкцаане I Оре тена кУјо нкчј« з ает р 1 к к(аадмка) ^(рнсто)с н(\'к) сп(асе). Резач је погрешивши у надимку Мпхаилову (2. пад. м. 1.) наставио тако и даље (замишљајући реченицу: овај крст је

?). —Међу записима има их доста са затајеним именом записачевим, уредник их је разрешавао и штампао тако, напомињући самоштаје било затајено. Понегде је наводпо и затајене речи, ако му се читање чинпло колико голико сумњивим; негде је наводио све, ако се није могао иоуздано досетити одгонетку. Надам се да ћу му у неколико помоћи. У бр. 572. у затајеном имену друго .је слово д не с* а седмо п не н те цело име значи: каанннкк. У бр. 616 можда је друга затајена реч мнакс* (с незатајеним к). У бр. 765. последње две речи овако подељене: ка аанн ДД1ЕГ1К& наддрра значе г(а)крн1нах писа. Ту друго слово а није метнуо, јер се забројао пишући га за г и к, а од три и (иш) прво му не треба. (Он је погрешно ставио н пред I а после се сетио како треба, те га и тако ставио). У бр. 916 грешнога Јована надимак гс*ац\'8снкк је затајан и значи заорУушкш, а у последњем реду после и треба. Ш (јер је ф = С6, в. Споменик ХХХДТН стр. 146.) > бр. 957. грешни пан(к)рати отежао је читање свога имена тиме, што је нвд знацима стављао тачке и слитну над последњим, те се чини да га треба читати но трећем начину (Глас 1ЛП), а међутим чита се по другом. Знак к је изоставио, јер га је баш имао у н (= ак). У бр. 993 писац ће бити мабшк, јер у том пмену има 6 нисмена а сви скупа са к = ј (по I начину) = 10 чине 161, како се тражи: (40 —|— 1 —(— 60 —)— 10 —(— 40 —(— 10). У бр. 1000. реч кнСОдц! је свакојако пггарк, ту је место \|* које писац не пише, изгубило се, дошло СО као прво у реду писмена (после ш) које није употребљено у. затајавању. У бр. 1060. у претпоследњој речи место првог писмена 8 требл з. ге излази даскааУ (ТнмотнУ). У бр. 1343. последња је реч (Г’к8пи не (ис)к8пи. јер п раније има ту V = СО. У бр. 1468. не-