Дело

Д Е Л 0 304 ирочитана реч под сужњом је иноб и.ш ннок, ако је погрешно м место н. У бр. 1555. има исти слтчај као у бр. 957: стављенс су тачке над знацима да би се мнслило е треба читати по III начину, а међутим се чита но I, без обзира на тачке, те излази кисар1а'нк. ,Ј,руги знак је или погрешно и месго к или .је намерно остављен иезатајан, ради веће забуне. У бр. 1738. затајано име кк а д ккдл биће длмјдн. Ствар је у овоме: код знакова дуплих првп значи да друго треба узети два иу га: кк = 2'20 = 40 = м, а тако = к место д ио I начину л (да не би по овом начипу остало незатајано) и у носледњој групи имали бисмо ккдл = 2 (20 -\- 4 -(- 1) = 2 X 25 = 50 = н. Иошто би му друго писмо у имену (л) остало незатајано, а тако ваљада и нрво (д) јер он само десетнце раставља, то је он и тај први слог затајао тиме, што га је метнуо на крај, а гу му баш опет требало дл = 4 -ј- 1 = 5 да начини 25 и добије н. У бр. 1930 расодер Пнсидс> је свакако Нтч лик. где треба узети г(=ф) место к као замену за н. У бр. 1957 игуман је такође Нт’фдн'А. Начин, на којп је он затајао своје име (ставља онолико тачака заједно колика је бројна вредност којега писмена, десетице не разликује од јединица, а за стотине има дугачку слитну) у нас је досад бно непознат, у Руса пак врло обичан. Он би дакле био четврти главнн начиН на који се затајавало на основу бројних вредности у знакова. Дошао нам је свакако из Русијс. Д. к. Ннкола Ђорић, Косово, епопеја о боју на Косовом пољу. I књига; Веоград. 1902, 8°, стр. 229, IV. Још једиа књига о којој ће многи говорити, и нс нознајући .је довољио, која ће бити више хваљена, а у наше данашње, нервозно, доба можда н куђена, пего читана. У осталом, п то има неког нравдања: лакше је поновити уобичајеие Фразе о велнчпнп, рецимо, Гундулићевој нлн Милутиновићевој, него сс сам разочарати, тражећи у Србијанци или Осману задовољења свом естетпчком осећању. Ако н ова књига буде сличие судбине, неће је то снаћи због еадржине: Косовска пропаст јопг није иашем народу досадна нп на даскама Илнчнћевпм нн кад о њој сриче које ђаче нз читанчнис. Друго је код Ђорића. Начин, на који је обрадио, за сада, почетак свога великога нлана, учиниће, да дело дочпга само мањи круг, онн који се или зову књижевницима од заната, пли онн, што су. бојећи