Дело

306 Д Е Л 0 види иу томе, што чешће уводи у акцију и духовни свет. већином онај з,1 и, којн, у највипш случајева, и чини сам заплет. У спеву има приличан број топлих места, има праве иоезије. лепих израза, згодпих поређења. Ђорићева је машта јака и неуморна у стварању, речник му је богат. лако му је да нађе згодну реч. п<>десан израз, па ма их негде и сам створио. У Поговору. који се од Драгигаина превода прилнчно одомаћио, а за неке био и Фаталан (Јаковљевић), објагањава писац стих којим је Косово нспевано и даје разлоге, загато га је узео. Објагањења су, одиста, била потребна, али се многи стихови не могу подвести ни под оне лабаве одредбе, које је Ђорић поставио. иомињући захтеве, што их његов стих испуњава. А у том је поговору и неколико нетачности, као н. нр. кад говори о народном десетосложном сгиху. Није истина, да је за тај стих сасвим довољпо ово двоје: десет слогова и прело.ч после четвртог слога, има ту јога захтева, ако се мислн на правилан н леп „десетерац“. Заназиће се, да и акценат није свуда правилан, и ако Ђорић изрично помиње, да гаје обележавао по Вукову акценговању; као да није вођено рачуна о померању и иромени акцента код исте речн. Најзад, велики је проценат сликова, код којих се на акценат није нимало пазило. Па ипак, поред тих ситннјих недостатака, који се лако могу избећи у даљим одељцима, Косово је крупна иојава у нагаој књижевности. Износећи ове опгатије напомене, надамо се, да ће нам Ђорић, објављивањем даљих одељака свог великог спева, дати гато пре прилике н за свестранији преглед п потпунији суд. Техничкој изради нема се шта замерити. Ј.