Дело

СРБИЈА ПРЕД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМА [ Гадашњи трговински уговорн Нашн најглавнијн трговннски уговори нашп су само по томе, што је Србпја једна од двеју земаља чији се трговински односи у тим уговорима одређују. Пначе, они нптп су пропзвод наше трговинске политике, нитп су склопљени да одговарају нашим привредним интереспма. То у осталом не треба да зачуди, пошто Србнја нема, нити за сада може имати, самосталне трговинске политике која би била резултат њених привредних интереса. Отуда и проучавање наших трговпнских уговора има тренутно впше теоријске но практичне вредностп. Јер, залуд нам је констатовати све штетне стране њихове, кад је врло мало у нашој власти да пх изменнмо. А то је заједничка судбина свпх привредно слабих земаља. Све су оне, впше или мање, прннуђене да се управљају према трговинској политпци својих прнвредно јачих суседа. Нашој трговинској политпцп даје правац Аустро-Угарска. Алп нн она нема у том погледу потпуно одрешене руке. II њој даје правац друга, од ње привредно јача •земља, а то је Немачка. Како се Инглеска још држи принцииа слободне трговине, а како Француска и Русија воде сасвим одвојену трговинску политику, Немачка је, што је природно с погледом на њену привредну снагу, узела у своје руке управљање трговинске политике земаља средње Европе. Али наша спољна трговина нцје завнсила само од трговинске иолитике држава средње Европе, нити су једино чисто економски интереси одређнвалп састав нашпх трговинскпх уговора. Аустро-Угарска, која је за нас у овом ногледу од веће