Дело

818 Д Е Л 0 важности но све остале државе скупа, има према Србији и политичких асппрација. Она се трудила и труди се непрестано, да Србију доведе у што зависнијп положај према себи. А ту је тежњу ваљало потпомоћн трговинским уговорима. Оба та чннноца, трговинска политика земаља средње Европе којом управља Немачка, а затим политички интересн аустро-угарске монархије више но њени економски ннтереси, одређивалп су правац п границе њеној трговинској полптици према Србији. Утицај тих чинилаца опажа се н на уговору који сад вредн, п који смо 1892. закључили са Аустро-Угарском. Око деведесетих годнна прошлога века беше у аустроугарској трговпнској политпцп ухватила корена заштптна струја. Угарска, којој слободна трговина беше за дуго време најпотпунији идеал, тражаше високе заштптне царпне за своје аграрне производе. Услед утакмице америчких држава, које на европским тржпштима успешно сузбпјаху домаће производе, многе европске државе беху прпнуђене да високнм запггптннм царпнама обезбеђују земаљску пољопривреду. Те су царпне погодпле у нсто време и аграрни нзвоз наших суседа. II док с једне стране Немачка и Француека спречаваху високим царинама увоз аграрних производа, н док у Инглеску приспеваху прекоморска жнта с невероватно малом подвозном цепом, Русија и Румуннја, умножившп јако своју производњу, постадоше моћни такмаци угарским аграрннм производима. II Угарској, жптницн Европе средпном прошлога века, почеше се нагло затваратп врата на све стране. Отуда је прнродно што се п код њнх појавила тежња да се угледају на друге, и да на оне земље које су за њих увозшше аграрних производа примене истн поступак, који на њихов пзвоз прпмењују земље у које онн увозе. Тај преокрет у аустроугарској трговинској политици обележен је већ врло јасно у изменама учињеним 1882. у њиховој општој тарифи. Још већи значај за запггнту аграрних производа имала је тарифа од 1887., у којој су аграрнн ставовн били изпова повпшаванн. Како је међутим опасност од стране утакмнце бивала све већом н како .је услед велике навале цена аграрним производпма, нарочито житу, све јаче падала, Угарска је све вшне осећала нотребу за заштитом. II оне године када је Србија пмала да закључн свој пајважнији трговински уговор, у коме је ваљало обезбедптн извоз њених аграрних производа, у Угарској су били на чисто с тпм. да домаћа тржпшта треба сачуватп од туђинске утакмпце.