Дело

СРБИЈА ПРЕД ТРГОВПНСКПМ УГОВОРНМА 319 гЗбог тога су у уговору 1892. год. царински ставови које су илаћала наша жита били знатно повишени. Алн је онај други чиннлац, политичкн интересп аустро-угарске монархпје, остао непромењен. С тога се на тадашњем уговору не опажају још н дубљи траговп утицаја заштнтне трговинске политике. II 1892. г. мп смо за извоз свпх осталнх наших пронзвода добили оне псте уступке које смо имали по уговору од 1881. Аустро-Угарска је чинила олакшице српском нзвозу, јер је хтела да постигне са Србијом што тешње трговннске везе. Ова је по њеном плану требала да буде привредна област аустроугарске монархпје, која не бн имала других пнтереса мпмо оне који бн произилазилн из те заједннце. Аустро-Угарској је био идеал да склопи са Србијом царннски савез — ХоПтегеш. (Ндеја о употреби царинског савеза радп политичких циљева била је у великој милости код аустријских државнпка — почев од Брука — од како је царннскп савез северних немачких држава од Бјануара 1834. год. успео да, протнвно пнтересима Хабзбуршке дннастије, утре пут политичком сједпњењу Немачке). У чл. 2° уговора од 1878. било је изреком предвиђено проучавање питања о царинском савезу „који би се закључио између обе земље (Србије и Аустро-Угарске), ако бп се нашло да је то корнсно по уговарајуће стране“. Ну до тог царинског савеза није се дошло вероватно с тога, што ми ннсмо могли наћи да ће за нас бити корнсна тако велика интимност са државом далеко моћннјом. А можда се имало и бојазни од држава којима није у интересу да Аустро-Угарска себп оспгура препондерантан утицај на Балканском Полуострву. Бпло једно или друго, или и једно и друго заједно, тек Аустро-Угарска, не могући остварити потпуно царинско јединство са Србпјом, трудила се да се помоћу трговинских уговора том својем идеалу што већма приближи. У том циљу дати су нашем изпзвозу и 1881. и 1892. врло велики, управо једпнствени уступци. Навешћемо један пример, да би се видела величина тнх уступака. Док Србија плаћа на увоз својих волова у АустроА гарску 4 фор. од комада, друге земље (на пр. Немачка) плаћају 12.75 фор. (став опште тарифе износи 15 фор.). Слнчне повластице уживају н други наши извозни производи. По себи се разуме, да се Аустро-Угарска постарала да н својем извозу у Србнју обезбедн што веће олакшице. Тарифе оба наша трговпнска уговора бпле су веома пажљиво разра-