Дело

320 Д Е Л 0 ђене у том циљу. Да би сачувала свој увоз и од домаће утакмице Аустро-Угарска се трудила да онемогући или бар отежа стварање ма и најпримитнвније индустрије у Србији. Тога ради унете су у уговор од 1892. оне одредбе по којнма се српска влада обвезује да „осим артикала, који су предмет државног монопола или наплата (ћгете! сГ туеп1шп), неће се нпкакво друго право даватн за упражњавање трговнне плп индустрије" (закљ. протокол, дод. к чл. V ст. 2.); нли да „се неће доиустити домаћој производњп и фабрикацији нарочите олакшице као што је: плаћање одсеком, и т. д. (закљ. прот. дот. к чл. X). Али се у том правцу најдаље отишло у уговору од 1881., у комеје на основу диференцијалне тарпфе Аустро-Угарска добила за извесне своје производе право на половнну царине. А ти пронзводи бнли су махом такве нрпроде, да је њихова израда нлп већ била доста развијена у Србији, или је било врло вероватно да ће се под повољннм околностима развнти. Ту диференцн.јалну, у пола мању царину плаћалн су: проста хартија (прнлог А, I, 1. а), неуглађене израде од камена и цемента (А, I, 9. а), обична грнчарија (А, I, 10. а), проста стакла (А, I, 11. а, 1. и 2), гвожђе неурађено, гвожђе и челик полу-урађено (А, I, 12. а б 1 (са примедбом) в). Ова дпференци.јална увозна тарифа, као одвећ протнвна међународним обичајима (чисто индустријски предмети беху добилн олакпшце у погранпчиом промету!) отпала је у уговору од 1892. Алп Србија није тим нншта добила, јер су царински ставовн обпчне тарифе на предмете који су дотле уживали дпференцијалнп поступак, били знатно смањени, тако да разлике између ставова обнчне тарифе од 1892. и днференцнјалне од 1881. или није било ннкакве или је било врло мале. Док .је нроста хартија илаћала по уговору од 1881. по диференцијалној тарифи 2 днн. на 100 кгр. (но обичној 4 дин.), по тарифи од 1892. плаћала је 2.50 дин.; неуглађене израде од камена и цемента плаћале су диференцијално по уговору од 1881.: 0.75 днн. (по обпчној: 1.50), по уговору од 1892: 1 дин.; просто стакло 1881. год. (стакло за прозоре и у таблама): 1.50 дин. и (шупље, бело стакло): 2.50 дин. (одн. 3 и5 днн.), 1892.: 2 и 2.50 днн.; гвожђе неурађено, 1881.: 0.40 (0.80) а 1892.: 0.50; гвожђе и челнк полупрерађенн, 1881.: 1 днн. (одн. 2) 1892.: 0.80 н 1 дин. •Једино је за грнчарнју остао и 1892. истп царински став којн је бно у тарифн од 1881. Положај нашнх произвођача могао ,је