Дело

СРБПЈА ПРКД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМА 321 онтп уговором од 1892 погоршан, јер је емањена царнна својпм уласком у обпчну тарпфу важила на основу највећег повлашћења за све оне државе с којима смо закључилп трговпнске уговоре. Али тог погоршања у ствари није било, јер је све до 1900. Аустро-Угарска остала јединн увозннк те робе. У трговинским утоворима које .је закључивала са Србијом, Аустро-Угарска се врло радо служила дпференцијалним тарифама, Тим је у односима са Србијом заузимала одвојено место, које јој тако годило. У осталом то је био и једини начин да без царинског савеза да Србцји уступке које ннје нмала рачуна давати другима. А да то очигледно пзпгравање клаузуле највећег повлашћења не би одвећ падало у очи заинтересованим државама, диференцијалнп уступци учињени српском извозу (апоуговору од 1881.иједном делу аустро-угарског увоза) ушли сууодељак „Нарочите олакшице за погранпчнп промет“, а ако је ту у ствари било врло мало пограничног промета. Те диференцнјалне тарифе било је у једном и у другом нашем трговинском уговору. (Првн је закључен 2_4' мааг^ 1881. а други 28д Ја^а-1892.) Оне су веома сличне једна другој. Сва разлика међу њпма долази отуда, што је 1892 год. као означен мали покушај да се избегне одвећ велика ннтимност с Аустро-Угарском. Тада је један део наших извознпх производа (свеже воће, баштованскки пронзводи и свеже зеље, ораси и лешницн, свиње, коже и шишарке) бпо извађен из одељка олакшица за пограннчни промет и одвојен у обичну тарифу, а по уговору од 1881 било је за наш извоз само днференцнјалннх царина. Али та измена места нема никаквог дубљег значаја за наше привредно еманциповање, јер су царинскп ставови с малим изузетком (поврћа) остали ненромењени у уговору од 1892. -Једина .је корист у томе, што смо ми тада бар за један део нашег извоза стали према АустроУгарској у исти ред с другим земљама. Извозна тарифа уговора од 1892. још је и потпунија; у њој су нредвиђени многи нашн производи преко којих се прешло 1881. год.1 Та већа пот1 Гол. 1881. били су предвиђенп у уговору ови пашн извознп иропзводп: евеже воће, баштованскп пропзводп н свеже зеље, орасп п лешници, суве шллхве, пекмез, воловп п бпковп. свпње, неурађене коже, мед, ракија, впно у бурадима пз пзвесннх крајева, шишарка п кора за бојадпсање или чнњење. —У тарпфама уговора од 1892. налазесејош, крај свпх врста наших жпта, п свеже грожђе, овце п овнови, козе и .јарцп, жива и заклапа жпвина, јаја, месо, уга.лв. креч, вуна, ужарпја, жпва л још неколнко мање важнпх.