Дело

822 Д Е Л 0 иуност познше тарифа сасвим је прпродна, јер се наш нзвозу периоду 1881—1892 не само развио по количини, већјепостао и разноврснији. II као што тарифа од 1881. није била нотпуна према оној од 1892., тако се п на овој последњој, сад при крају уговорног периода за која она важи, опажају, услед све веће разноврсности нашег извоза, врло осетне празннне. II лако је предвидети да ће у нашој будућој извозној тарифи бити впше бројева. Али се нзвозној тарифи од 1881. може с правом иребацити, што њом нису били везанп царпнскн ставови нашнх жнта прн увозу у Аустро-Угарску. Пстина, у трепутку кад је тај уговор био закључиван, жита су улазнла слободно у Аустро-Угарску, али, већ се тада могло предвндетн да ће се услед аграрног покрета у Угарској подићи н на њих увозна царина. С тога је п жита требало унетп у уговор, а не оставнти их на милост н немилост наших суседа, да нх нодижу у свакој новој аутономној тарифи. Тај недостатак уговора од 1881. могао је имати веома озбиљних последица по наш пзвоз, јер као што смо иоменули, већ је друге године, 25. маја, 1882., Аустро-Угарска, следећи нрнтнску запнтересованнх кругова, код којих је по прнмеру францусжих н немачких аграраца хватала све дубље корена ндеја о заштнтп аграрних нроизвода, донела нову аутономну тарифу, у којој су све врсте жнта биле оптерећене при увозу. Царина, истина, нпје била велика. Ншеница, елда н крупннк били су оптерећенн са 0.50 фор. на 1оо кгр.; кукуруз, раж, јечам н зоб у пола мање, са 0.25 фор. Али већ сам факат да је Аустро-Угарска могла царине на увоз жита по вољи мењати, уносио је нееталност и несигурност у нашу извозну трговнну. Међутим, и царински ставови тарнфе од 1882. учинили су у брзо одвећ ниским. Год. 1885. би поднесеп предлог о новој аутономној тарнфи, у коме су, између осталога, н царпне на жита биле знатно новишене. Онда је п српска влада била принуђена предузети потребне мере, да се стане на нут непрекидном повећавању царинских ставова за те, за наш извоз тако важне пропзводе. II у томе.је успела, јер аустро-угарској трговннској полнтнци ннје било противно да Србији чини н оне уступке које ником другом не би учинила. У закон о аутономној тарифи од 21. јуна, 1887. год. би унесено, да за увоз жнта из Србнје остају и даље у важн<>стн царииски ставовп тарифе од 1882. Тако су нашп трговннскп одпоси са Аустро-Угарском добили нову одредбу, веома повољну