Дело

СРБИЈА ПРЕД ТРГОВПНСКИМ УГОВОРИМА 823 на први поглед, алн која је у ствари била нов прстен у челнчној веризи којом нас је суседна монархија опасала. Доследно спстему заснованом 1881., она је днференцнјално поступањепрема нама проширила, прнменнвшн га п на жита. Место царнне од 1.50 фор (јечам и зоб) и 0.50 фор. (кукуруз и елда), којом су били оптерећенн сви остали увозннцн жита, Србија је имала да плати незнатне царнне тарнфе од 1882. Али, као добар трговац Аустро-Угарска није пропустила да се за то своје попуштање наплати на другој страни. По чл. VII. уговора царпнске олакшице и ослобођења нмали су се применити само на робу аустријског и угарског порекла. У замену за горњн додатак тарифи од 1887. Аустро-Угарска је добила исти поступак за сву ону робу која се увози у Србију непосредно из слободних пристаништа Трста и Фијуме, ма каквог порекла била, само ако прнпада аустријским или угарским трговцнма. По себи се разуме, да се српска влада потрудила да жпта уђу у трговннски уговор од 1892. Аустро-Угарска је, истина,пристала да се и житни ставови уврсте у дпференцијалну тарифу олакшица за погранпчни промет, али нцје могла допустити да се и даље плаћају оне мале царпне предвиђене у тарифи од 1882. Пдеја о аграрној заштитн учинилаје била, као што смо видели. врло велики напредак за неколико година. С тога су у уговору од 1892. ставовн на увоз жита били повећанн, али, да се не би кварио већ утврђенн систем аустроугарске трговинске полнтике, то је повећање било што је могућно мање. Наша су жита н даље плаћала само 0.25 фор. (на 100 кгр. кукуруза и јечма), 0.50 фор. (елда и просо), 0.60 фор. (зоб), 0,75 фор. (пшеница, наполпца и раж). Друге државе међутим, плаћале су 0 50, 0,75, 1,00 и 1.50 фор. на 100 кгр. својих жита прн увозу у Аустро-Угарску. С економског гледишта има врло мале разлике између наших уговора ОД 1881. II 1892. год. По суштпни својој они су исти, јер нзвесне, махом незнатне ноправке у детаљима учињене 1892. нпсу могле изменити непромењиве основе положене једанаеет година раније. Стога је појмљнво, што они који су 1892. уиме српске државе преговарали са Аустро-Угарском нису тако јако истицали економску страну тадашњег уговора, већ су ударали гласом нарочито на његову чисто финансцјску добит. II те је добити било, јер Аустро-Угарска, за коју је финанснјски део уговора био од споредне важности, прнстала је да се у њему