Дело

П У Ч И Н А 27 Владимир (Боно). Честиту жену! (Задубн ое и псиустп повиие, које .је узео од доктора а нпје пх ни огварао). VI Јованка* нређашњи. Јованка (Непспавана, уморна). Докторе, Олгнца се пробудила. Владимир Пробудпла се? (Скочп). Докторе, сад ћеш ми моћи казати. Доктор Но, буДН стрпељив. (Одлази у собу а Владнмпр за њпм). VII Јованка (сама). Јованка (Пошто нх је нронустпла иадне на канабе п заплаче). 0, Боже, је* два један тренутак да се нађем сама, да се бар исплачем. Боже, погледај на ме, веруј Боже у моју чисту, у моју матерпнску љубав, у МОЈу... (Загрцне се, утиша се, п клекне на колена). Господе, тп не одбацујеш молитве нп оних који су грешилп, ако им је молитва искрена. Спаен ми дете, сачувај ми га. Сачувај ми тај једини кончнћ о коме виси моја срећа, моја судбина па и жнВОТ МОЈ. (Наслони чело на сто п тако остапе грцајућп). VIII Марија, Јованка. Марија (Улази с лева тпхо). Јованка, ти се Богу молиш? Јованка (Остаје у пстом положају, не диже главу). Марија Ако, ако Јованка, дај му Боже здравља! (Прекрстп се н сама).