Дело

28 Д Е Л 0 Јованка (Бр;ш дпгне главу). Он нас тешп. Шта каже доктор! Марија Јованка (Дшке се). Са.мо теши, ништа вшне? Марија Да, каже впдеће... казаће. Јованка (Хвата је чврсто за руку). А тп, Марија, шта ти кажеш, тн си старија, искуснија си, разумеш се, реци нгга тн кажеш? Марија (Гнебива се). Јованка Ти кријеш очи; бојиш се да ја не нрочптам из очију оно нгго би ми морала рећи. Реци, реци молнм те. М арија Алп, шта да ти кажем? Јованка Рецп ми нстнну, реци ми ону страшну пстину коју су се заверили сви да крију од мене до последњег тренутка. Марија Не може се ништа казати. Озбиљно је, опасно је. . детету је врло рђаво али... ко ће као Бог. Јованка (Занлаче тешко). Јест... јеет... тако је... то је та страшна ИСТИНа, КОЈу сам хтела знати. (Падне на канабе). IXIX Јован, пређатњи. Јован (Долазн с ноња). Но шта је? К‘ако је Олгицн?