Дело

426 Д Е Л 0 Парискн уговор од 1856. нанео ,је не мало унпжења „вечитом непрцјатељу царства“, како је Турска назвала Русију у једном ранијем званичном акту, али он није ни Турској обећавао само руже. До душе, стпиулирајући колективну гаранцију над независношћу п интегратетом Турске, и дајући Турској место чак и у концерту европскпх сила (чл. 7.), овај ннструменат мира прпвидно је заиста високо узднгао спољашни суверенитет Турске. Али је баш члан 9. овога уговора садржавао једну клаузулу, која је на практици била далеко судбоноснија по турску државу него ли свеколика помпезна декларација, којом је овај уговор освећивао султанову независност, његово право на вршење суверене властн и принцнп интегрнтета турске импернје. Јер, истина је у номенутом члану нзречено ,,да силе неће пмати право нн у ком случају мешати се, било заједничкн било одвојено, у односе султанове нрема његовим поданицима, нити у унутрашњу администрацију царства“, пиак је, с друге стране, пре тога забележено1 саопштење турских делегата о већ изданом хатихумајуну, крјпм се саопштењем снлама дају на знан.е „великодушне намере султанове наснрам хришћанског становннштва у п.еговом царству п поцравља судбина његових ноданика“ п по тпме од стране сила „констатује висока вредносг тог саопштења“. За нови положај Турске ово констатовање нмало је пресудан значај. „Ако силе, — ипше један иисац,1 2 — признаваху Турској право да учествује у европском концерту н брањаху је тако од непријатеља, то ,је било нод једном погодбом: оне су хтеле да Турска одлучно пође путем рефорама“. II тако у место непнтересовања о унутрашњим стварима у Турској, тај је уговор у ствари освећивао један новп сасвнм суиротан принцип, чнјп се нравн значај показао врло брзо после тога. До душе, Турска ,је у овом моменту п показала неку вољу да пође путем рефорама. Свечани царски акат, познат под нменом хатихумајуна од 18. феб. 1856., не само што је обећавао поиравку стања хрпшћаиског становништва, већ је истицао нминентну иотребу онштих рефорама, иотребних за нравплно функционисање целокунне државе машпнерпје. Потврђујуђн ђулхански хатишериф, овај нови хат, који је управо имао да преду1 В. нарочито XIV и XV. протокол нариског конгреса. Хога <1 оипјНк Оаћг. еН. КесиеП П'ас1еб шГегпаб с1е 1’етр. оИ. Т. III. 1902. 2 СћоибПег М. Оиеббоп (ГОг1еп1 Лершз 1е оаНс (1е ВегНп еи. Рапб 1897. р. 78.