Дело

0 ПОЛИТИЧКНМ РЕфОРМАМА 427 преди могућне непрпјатне сугестије на париском конгресу, који се у то доба састајао,1 још је јасније прецизовао једнакост немусломанског (а нарочито хришћанског) становнпштва у царс-тву с мусломанским, потврдио је и одржао имунитете хришћанскнх цркава, дароване аћ аппцпо, стипулирао могућност за оправку цркава и јавно вршење црквепих церемонија, наредио да у званичним актима нипошто не сме бити назива, који ће унижаватп немусломанске вере нли расе, допустио да свака вероисповест може подизати школе п т. д. С друге стране, овај царски акат одржава јавност судских процедура, обриче установу мешовитих судова за спорове и кривнце између мусломана и немусломана, наређује да нзвесне спорове пзмеђу хришћана могу судити њихови црквени главари, обриче пзраду крнвичног н трговачког закона и поступка, наређује реформу казнених завода, забрањује телесну казну и тортуру, прописује одредбе о својини, о порези, о јавним грађевннама, утврђује израду буџета, напомиње намеру о реформи обласних н општинскпх већа, у која ће моћи ући и хришћани, предвиђа оснивање банака и других сличних установа, подизање путева, канала и т. д. и т. д.'1 2 Познато је да и поред овог обећања н све свечане турске декларације на париском конгресу, Турска није била у стању одмах приступити реформама, нити истрајати на путу, којим с-е Европи обећала ићи. Новн хат, који је Порта свечано „саопштнла" Европп, показао се од првих дана као акат без практпчних стварних последица. Може бити да су томе донекле ишле иа руку и тадање опште политичке прилике у Европи.3 4 Али три године доцније већ је Европа јасно показала како она схвата нови положај Турске. Европске владе нађоше се тада побуђене да званично пзјаве Турској жаљење што отоманско царство не приступа поступној и истрајној примени рефорама1 1 „Хатихумајун је готово цео пзрадила сарадња странпх сила.“ Еп^е1ћагсЦ, Тигцше е! Тапхпп I. 138. — Још на конференцпјама у Бечу, 1855. европске спле су Турску у том смпслу упутиле. 2 Текст фермана в. у Тез1а, КесиеП Пез 1гаПез Пе 1а Рог1е ОИош. е1х. АррепП. Т. V. р. 134—137.Аг1з1агсћ1ћеу, Бе&1з1а1. 01отапе П. п т. д. 3 Рпвалност пзмеђу Руспје п западнпх спла пмала је као последпцу да су Енглеска, Француска и Аустрпја незавпсно од парпског уговора закључивале посебне уговоре о одржању ннтегрптета турске царевпне. Текст једног таквог уговора в. ХогаПошџДк Оаћг. КесиеП е!х. Ш. 1902. 4 В. бе1§-поћоз, Шз1о1ге ро1Н. Пе Г Еигоре соп!етр. 1897. р. 597. Дело књ. 24. 28