Дело

428 Д Е Л 0 а Руспја предложп и једну анкету о положају хришћана у Турској. У депешама руског канцелара1 од 12. маја 1860. грофу Кггселефу у Париз, којима се објашњавају разлозн за руску инпцијатнву у том питању, наглашава се изреком: да би даља небрига од стране Европе у погледу турских обавеза могла бнти злочнн повреде општег мира, па се тражи колективна пресија у циљу да се Порта пробуди из своје апатије и да јој се покаже да је воља Европе да види толико очекиване и обећаване реформе већ једном остварене. Ту се, уЈедно, полази одређено од гледишта да је рад иа том дужност Европе. Западни кабинети су, истина, у почетку гледали нешто с неповерењем на руску иницијативу, али су ипак у брзо морали увидети да погледи Русије на питање о значају дотичних чланова париског мира односно рефорама морају у главном бити и њихови. „Рђаво стање хрншћана у Турској — говориле су руске ноте'1 2 — није од данас; али уместо да се оно поправи, као што се могло очекивати, оно се у последњим годинама још погоршало. Хришћански ноданици Њ. В. султана дочекали су с поверењем и захвалношћу позитивна обећања рефорама, али они још и данас чекају практично остварење једне наде, коју су двоструко осветнли и свечанн царски актови и пристанак Европе“. Па онда помињући своје безуспешне кораке код саме Порте у овом смпслу, рускп кабинет истиче већ примљену потребу „споразума велпких сила, између њих н Порте, у цнљу да се заједнички изнађу мере, које једнно могу учпнптп крај овој опасној ситуацији у Турској.“3 Тако је дакле европска акција у овим питањима не само постајала нз дана у дан све живља, већ је у овом тренутку била добила и одређен, позитнван карактер, а париски уговор почео показивати прави значај поменутих одредаба. То се најбоље огледало у појави неколиких конференција, које су у шесетим годинама сазнване ноглавито ради овог питања о реформама. До душе, непосредно иза париског конгреса европске су се владе, бар по спољашности, чувале „мешања, које би вређало достојанство Порте“4 и дирало у принцип интегрнтета тур1 В. у ТевГа. КесиеИ е!/.. Арр. Т. УП. р. 351., 356. п даље. 2 Цпркулар кнеза Горчакова рускпм посланствима. од 20. маја 1860. Тез1а, КесиеП с1/. Арр. Т. VII. р. 359. 3 Њи1. 4 „11 пе 8'ар:П (1опс пиИетепГ 1С1 сГипе шдегепсе ПЊбзате роиг 1а (П§иПе (1е 1а Рог1е“ — ппше у једној руској ноти од 1860. Неколнко годпна