Дело

0 ПОЛИТИЧКИМ РЕфОРМАМА 431 тивом Енглеске у децембру 1876. састала у Цариграду1 да испитује реформе, које би требало тражити од Норте, и да утврди прелиминаре мира са Србијом и ЦрномГором, већ је могла подносити ултиматуме Порти. У време ове конференције не само да се Европа бавила питањем како да се даду гаранти.је ;за пспуњење рефорама, које је Европа хтела наметнути Турској, већ се указивало н на поједине државе (најпре Румуни.ју, а доцније Белгију), које ће бити мандатари Европе и извршити њене налоге. Акција Русије, која је на неколико месеци иза тога наступила, сматрана је донекле, бар у јавном мнењу, као прпродна репреснвна мера ради прибављања респекта ауторнтету Европе. Све те чпњенице створиле су бнле већ сасвим ново стање у полптичким односима Европе према Турској. II кад се доцније састао европски ареопаг у Берлину, он је само поново и још јасннје осветио принцип: да Европа сматра као своје нраво да дефинитивно решава не само питање о реформама, већ и цело нсточно пнтање. „Берлинскнм уговором2 — говори један помињатн писац — Порта се морала одрећи права да се сама организује готово у свима европским провинцијама. Она се одрекла тога у делу евојих провинција северно од Балкана, то јест у Бугарској.... Она се привремено одрекла тог права за Босну и Херцеговину.... Она се одрекла тога у извесној мери и за Крит и за своје друге европске провннцпје, сагласивши се формално с тим да органске уредбе, које се пмају применити на ове разне крајеве, претходно буду подвргнуте испитпвању румелијске комисијеА Двадесет година, дакле, носле нариског мира питање о реформама у Турској довело је Европу не само на сасвим нове погледе на прпнцип унутрашње турске независности, већ је том питању о унутарњој организацији ове државе дало облик, којп би се могао квалификовати — говорећи језиком философа — као „категорички нмператив“. Не само да се берлински уговор ннје задоволшо оном формулом, коју је имао парнски уговор о миру, већ је нови уговор отишао даље и изриком и категоричкп ставио на дневнн ред питање о реформама. За суштину овог мпсле да ће иматп места да прпбегну санкцпјп једног новог споразума у ногледу одсуднпх, ефпкасних, мера, које буду потребне у нтересу општег мпра.“ В. дпплом. докум. пз тог доба. 1 Рад ове конференције в. у Плавој књизп. Тигкеу. Л» 2. 1877. 2 Епр:е1ћаг(1 Е4. Огоћ (ПпЊгуепС е! 1а Тигцше. Рапз. 1880. р. 50.