Дело

432 Д Е Л 0 питања ту управо и јеет највећа разлика између та два уговора о мпру.... У периоду турске историје после берлинског конгреса видимо не само то, да пнтање о реформама постојано стоји као отворено питање, већ још п то, да се по духу нзвеснпх одредаба у уговору наређује Турској и како да га нзврши, подвргавајућн је нри том још и контроли од стране Европе. Последице од тога одмах су се показале. Још одмах после руско-турског рата почела је енглеска днпломацнја настојавати на том, да Порта приступи извођењу нзвеснпх рефорама, указујући на потребу тога п у Европи и у Азији. Султан је, нстина, и сам изјављивао нојединим представницима великих сила да „Порта узнма берлинскп уговор као основу својој будућој полптици".1 Али је он већ у октобру исте годнне био толико куражан да у пуној министарској седници изјави своме великом везиру (Сафет-паши): како се он чудн да му његов велики везир може потпомагатн та туђа настојавања за реформама! Таквој турској полнтнци може бпти да бн и могло бити места раније, на донекле и после уговора од 1856.; али уговор од 1878., којн је садржавао прецизан члан 23., нпје у томе допуштао ннкакве концесије. Поред свега турског консерватизма и оппрања као носледица новога стања ствари било је то, да се 1880. састала у Цариграду једна европска комисија, којој је Порта имала да саопштн детаљан нројекат унутрашњег нреображаја царевнне, израђен на основу погледа Европе на ово питање у време берлинског конгреса. Као тнто је познато, копференција се састала, расмотрила турски пројекат,'1 2 одбацила га и израдила један свој пројекат,3 којије у осталом из узрока друге, спољне, природе остао и до данас само пројекат. Али ако овај пројекат н нцје добио потребну еанкцију, за питање о реформама он је значајан докуменат. Онјеостао све до најновијег времена, па и дан-дањи, у очима Европе као њен последњи шо! сГогЈге, који је она учннила хотећп још респектоватн турску спољашну независност; но прпродп стварн она је имала и право и дужност да га учннп, и иза њега или као нешто радикалније од њега за 1 Депеша ОШсе Кеисег-а. Срп. Нов. 2 дец. 1878. 2 Турскп пројекат и дпскусију о томе в. у Нлавој Књизи, Тигкеу № 15 (1880.) РагС. I. 3 Плава Књнга, Тигкеу, А: 16. (1880.) ОевраСсћ 1'гот Коп1 Е. КК/.таипсе:. Хем' Ка\\- е1/.