Дело

436 Д Е Л 0 имамо појма да је то нешто удаљено, а колике је то даљине нико не зна, али је удаљено без нкаквих граница II обратно, онај који говорн ограници, тим самим претпоставља да нечега има преко тих граница. На овоме прекидамо даљн разговор о метафизичкој теми. То су питања на која само факта могу одговорити. А сада да се окренемо астрономији и чујемо шта нам она пзноси. Прво питање, на које овде можемо тражити одговора јесте: да ли је величпна звездана по броју ограничена т. ј. да ли се са проналаском савршенијих инструмената не повећава број звезда у нзвесној сразмери? Код тог предмета појавиле су се многе протпвуречностп. Према етатнстичким подацима, као да се може нзвестн: да се број звезда умањава, по извесној сразмерп, у колико се то односи на најслабије звезде. Другим речма, ако се нашп оптички инструменти још већма усаврше, изгледа, да ћемо се прнближнтн до једне границе преко које више неће бити видљнвих звезда, па ма какво било даље усавршавање. Пнструменат ће показиватн само оно што је впдљиво у васиони. II фотографија може са своје стране прибавити сличне резултате. Плоче, које дуго стоје експониране, не показују већи број звезда, већ само онолнко, колико су примиле за краће време експонирања. Извеспе незгоде у препарисању нлоча могу причинити пзвесне трагове на њима, за које би се могло сматратн као да долазе од светлоснпх зракова какве звезде. Ну ово се не може одбранити. Треба пре свега знати онај утврђенп факат, да у васнони постоји велики број тамннх тела, угашенпх звезда, метеорита, удаљенпх комета и т. д. Сва та тела могу заклањати звезде од нас, те тиме прнчпњавати привидну окултацију најудаљенијпх звезда. То т. зв. смањивање броја слабих звезда може се сматратн као непоуздано п с другог једног гледишта. Познато је, да звезду можемо видети само онда, кад њени светлосни зраци прођу кроз нашу атмосферу, пошто се, дакле, светлосни таласи пренесу кроз пучпну васионску и допру до нашега ока (дурбина). А преношење светлосних таласа бива огромном брзином, око 300 хиљада километара у секундн. Како пак за путовање светлосног зрака т.ј. за простирање светлосног таласа, са тако далеких и слабих звезда треба по стотинама и хиљадама годннама, док до нас допре — очевндно је, да ће јачпна зрака постеиено слабити, па најзад и угасити се на извесној даљини и не допревши до нас.