Дело

X Р 0 II II К А 437 Даље, да ли је пучина васионска, онај простор међу звездама, потпуно провидан, или, не умањава ли он колико било сјај оних на.јудаљенијих звезда? Могућно је п то, али немамо ннкаквпх основа из којих би то поуздано могли закључити. На основу чисто научних тековина, на коме терену желимо и остати, сматрамо да је васионски простор апсолутно провидан. Има друга једна непобптна ствар, којој се никако не може одрећи утицај у том смањивању броја слабих звезда. Највећа препрека да се слабе звезде впде — ту разумемо и фотографско гледање — јесте сама наша атмосфера и то својим осветљењем. Кад нека звезда у мењању свога сја.ја — што је појава општа — дође до истог онаког сјаја, каквог има и сама оптнчка подлога, накојој се она пројектује, онда се она и не види. Дакле, пошто видљиве звезде у извесној мери осветљавају нашу атмосферу, настаће једном тренутак кад ће најслабије звезде имати тачно сј ај као и та слабо осветљена оптичка подлога (наша атмосфера) н онда их ни око, ни фотографска плоча не може смотрити, јер на крају крајева, п око п фотографија очажају само контрасте. Свакако ваља водити рачуна н о томе, да широкн отворн онтичких инструмената умањују јачину осветљења неба (на тај се начин и могу кроз извесне ннструменте звезде носматратн н у сред дана), те тако учннитп да се ипак може видети нешто већи број слабијих звезда. Ну при том је могућно још и то, да се осветљење неба од стране звезда наставља и даље на истп начин т.ј. да је то осветљење исте јачине као п светлост онпх слабијих звезда, те да се дакле оне из истог узрока ипак не могу видети. Ту, дакле, не треба ударатп на то, да су п најјачи ннструменти неспособни да приме светлост најслабијих звезда. Свеколика досадања посматрања звезда нп у колико нису довољна, да би семогло тврдити, да вндљива васиона има каквих било граннца. А да ли се пак може обрнуто закључити, да су звезде бескрајно и подједнако растуренепо целој васиони? Да видимо! Ако би се узело, да су све звезде скупа нсте величине п да су под1еднако п бескрајно растурене по простору; ако бн се даље претпоставило с извесним разлогом, да њихова светлост не губи ништа при своме простирању — онда се мора доћи до поставке, да ће око, у правцу гледања, наићи на безбројну количину звезда, свакако све слабијих и слабијих у колико сеудаљава од Земље, а у исто време све многобројнпјих, јер се из