Дело

488 Д Е Л 0 досадањег искуствазна, да бива повећање бро.ја звезда нз једне величине у другу. Остајући при истој поставци, да су звезде једнаке међу собом — опадање сјаја и прираштај броја звезда бива по истој сразмери (по квадрату даљине). По томе се долази до закључка, да око треба да прима у свима у свима правцпма исту количину светлости. Другим речма: основа неба треба да има свуда један исти сјај. Најпростнји оглед показује да то никако не стојн и по томе могућна су два одговора: или је вндљива васиона ограннченпх димензија или звезде нису подједнако растурене по простору. Научницн су мишљења, да је ова друга могућност једино основана и да се само она може бранити. Имаће већ готово једно столеће како је В. Хершел нзнео идеју, да је наша васиона састављена у облику неког, јако сиљоштеног колута у равни Кумовске Сламе н да сс наше Сунце налази у близини центра његова. Ну та дисиметрија није баш једина која се може одржати иред критиком. Чак и у самој равии снстема Кумовске Сламе звезде нису ни у колико равномерно распоређене а и сами, врло неправилнн склон Кумовске Сламе најјасније говори, да не треба ни помишљатн на некн правилан распоређај звезда у простору васионском. А да лп се Кумовска Слама шири бескрајно у своме сопственом правцу? Ни један физпчки закон неби се томе могао противити. Међу тим такваједна конфпгурацпја нпје баш толико вероватна, јер се противу тога поднже јак факат: што се чак н у најбогатијим пределима Кумовске Сламе свагда вндн црна основа неба. Према чему бп дакле наша васиона била опкољена са свих страна пределом у којем се никако не впде звезде, као да их апсолутно п нема. По свој прилици ће канда битн, да наша васнона пма приближан облик једног врло спљоштеног сфероида, облик неког колосалног сочива, које се можда налази у извесном општем жираторном кретању, али на које не можемо ни слутитијер о томе знамо нешто врло мало. Што се пак тиче извођења броја звезда, које се у том простору находе до граница тога сфероида; што се тнче уверења, да ли нашп инструменти у стварп доппру до оних звезда што се налазе на самом ободу наше васионе и т. д. и т. д. — много је боље да се на сва та питања одговорн — ћутањем. Подацн, који бн се моглн узетн у пре-