Дело

X Р 0 Н II К А 439 тресање још су толико непоуздани, да би резултат био без пкакве научне основице. Остају још два проблема, која је тако исто тешко разрешити. Пре свега: да ли смо сигурни, да не видимо и звезде нзван васионе Кумовске Сламе било усамљене, било груписане у друге системе? За тнм, баш кад би одговор на ово питање био негативан. т. ј. да такве звезде не виднмо — зар нпје могућно, да ипак иостоје друге васионе, које су толико удаљене, да смо тим апсолутно лишени могућности, да их пкад можемо посматрати ? На оба ова питања не може се нп у колико јасно одговорптн. Може се само толико рећи, да нам пспитивање звезданих паралаксн и властнтпх кретања нешто једва наговештава из првог питања. Ако би се нашло, да има звезда које се крећу на некн потпуно особен начип, који се јаено и чисто разликује од већ познатог општег кретања звезда, тек можемо мислитн с неком вероватноћом, да те звезде могу бити неког особитог порекла и снтуације. Ну сада, када је звездана астрономија, нарочито тај њен одељак, још у ембрионалном стању, не верујемо, да ће се према постојећим подацима моћи добити резултат који би се научно могао претресати. Што се тиче другога питања, да ли постоје и друге васноне осим ове наше — ту се све већма удаљавамо од чисте науке а све већма улазимо у сферу правнх спекулација. Са научнога гледишта, са свим .је све једно, да ли је бесконачност настањена или не, једино сам човек, из урођене му радозналости улазн баш у та пнтања. Пнстиктивна тежња нашега духа гонп нас да свуда тражимо — покрет, управо живот и, што нам изгледа најнепојамније, поставку да постоје сунца н светови без икаквих граница по простору н по времену. Впше са философског гледишта може се поставити једна хппотеза: пошто нам наука наглашава да већнна звезда, управо целокупност звезда које впдимо, чини извесан систем ограничених димензија — онда је мало вероватно већ на првн поглед да је таква ситуација и једина у целокупној васпони. Треба се увек клонити претпоставака о појединачним случајевима и обратно, сматрати да један проблем захвата већину случајева. Међутим је сасвим јасно, да се најчешће можемо наћи баш пред самим појединачним случајевима, а осећање неке опшности, можда је просто само облик нашега духа, којн не одговара