Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Огаезе1, Вг. Аппт, Напс11зисћ с!ег ВЈ1з1Јо1Иекб1еИге. А оп

ОћегћЉПоШекаг ап с1ег кбпд§1. ТЈтуегвЉа!®ВЉИоШек 2и СгбШп^еп. 2л\'еИе, уб1И§ шпо-еагкеИеЉ АиВ 1а§-е с1ег „бгипЉи^е с!ег ВЉИо1ћек81ећге, ХеићеагћеИицол*011 Бг. Ји1. Ре1гћо1<14з КаШсћЈзшиз с!ег В1ћИо1ћек81ећге.“ МИ 12б АћћИсћто-еп ипс1 22 8сћпШа1е1п. Лајпциг, 1902. Издање књижаре Ј. Ј. Вебера. Стр. X, 584. Велики значај библиотека како за научни рад тако и за опште образовање народно најбоље се показује на необично јаком бројном умножавању и проширењу библиотека у културном свету с ове и с оне стране окејана. Јер док је у старом веку било само неколико јавних библиотека а у средњем ни једне једине (што је н било већином ограничених збирака књига, оне су припадале манастирима или кнежевским дворовима или корнорацијама), данас је њихов број огроман, за њихово се оснивање, одржавање и умножавање старају и државе и удружења и појединци. Нриродно је, што се од руковалаца библиотека сада тражи све веће знање у опште и, све више и више, нарочита стручна спрема, што је опет изазвало потребу разгранате стручне књижевности, која се доиста још за рана лепо развила а у последње време достигла необичне размере, као што ћемо мало ниже и тачније видети. Ну и ако је и раније литература о библиотекарству тако добро стајала, ипак све до после средине прошлога века није било једнога дела, које би потпуно исцрпло предмет, које би било довољно прегледно израђено по грађи, тако да се из њега може одмах наћи потребан одговор на свако питање, нгго иде у науку о уређењу и руковању библиотеком онако и оним редом како долази у самој пракси 29*