Дело

446 Д Е Л 0 библиотекарској. Да задовољи ову потребу, израдио је чувени радник на библиотекарском пољу, „А11:те181ег с1ег (1еп18сћеп ВЉИо{?гарћт“,. Ј у л иј е II е ц х о л т (Ре1гћо1сИ) дело „К а I е с ћ 1 з т и 8 с! е г В1 ћ 1 ћ о!ћекеп1ећге. Ап1еИипд гиг Етпсћито* ипс! \’ег\саћип!д- уоп ВЉИо1ћекеп“, које је изашло у познатој збирди Веберовој 1856 године у првом нздању, 1871. у другом а 1877. у трећем, мало измењеном издању. Задаћа је била овом ваљаном делу, као што се вели и у предговору његову, да „послужи не само онима који желе да уреде и одржавају своје збирке књига, већ и да даде потребна упуства и напомене свима у опште, којп се баве о уређењу и управљању туђнх библиотека а још нису потпуно стекли подобности и знања, што се за то траже“. Разуме се, да се од овог дела, већ по намени н облику његову, за којп је потребна нека краткоћа, није могло очекивати, да опширније улази у разна мишљења о појединим питањима, већ је на њих само указано, и гек су код важнијих дани и разлози за н против, а избегавана је ииаче свака полемика. Пецхолтово јс дело наишло на добар прпјем, што показују н три издања његова н превод на италијанскн. Ну кад је настала погреба, да се ириреди н даље ново издање, и тај посао поверен др. Арниму Грезлу (Ога8е1), овај је морао да дело преради, те оно 1900. године изађе, оиет у истом издању Веберову, као „Стгипс!г 11 <>• е с! е г В1 ћ 11 о 1ћ е к з 1 е ћ г е тИ ћЉИоцтарМбсћеп шк! ег1ап1егп<Ј-еп Аптегкипо-еп. НеићеагћеИип^ соп Ог. ЈиНиз Ре^гћокИб КаЉсМзтиз с1ег ВЉПо1ћекеи1ећге“. При преради Нецхолтова дела, које је, како вели Грезел у предговору, одговарало етању науке у време првог састављања књиге, нотребно је било измењивање нз основа, а морало се прн том нматн двоје иа уму. Требало јс с једне стране књигу одржати нриступном за шире кругове пријатеља библиотечких, а с друге, иошто није било новијег научног ручника за науку о библиотекама, ваљало је задовољиги и нотребе оних читалаца, којп би хтели не само у опнгге се оријентовати на пољу самосталне бнблпотекарско-техничке литературе, већ н који би желели стећи н тачније знање о радовима на нашој науци за последњих деценија. Из ових се разлога морао напустити катехетски начин обраде, па и ранија нодела књиге, чиме се нарочито постигло веће јединство у обради онога што иде .једно с другим. Ради друге сврхе дан .је општи крнтички нреглед важнијих дела и периодичних списа о науци о библиотекарству, а на крају су додане наномене, у којима се нарочито обраћала пажња на специјалне раснраве и чланке у стручним немачким н страним часописима. Ради јаснијега и разумљивијег из-