Дело

83 Д Е Л 0 Владимир Казао ми је. Марија Будите храбри; Владнмире буди тп прибран, нађн се око Јованке, ја морам тамо. (Оде). XV .Јованка, Владшшр. (Пауза. Свако је село на ггротивној странп, оборилп главе п тихо плачу), Владимир (Дпже главу н гледа дуго у Јованку, код н>ега је извесна борба; најзад се решп п устаје те тпхо, неодважпо али топло). Јованка! Јованка (Изненађена, дпже главу, лпце јој се зачасак озарп срећом, пгледа Владимпру у очи да се уверп о пстпни). Владимир Оди да се заједно помолимо Богу за наше дете. Јованка (Уехпћена прплазп му). Владпмпре... ти ми прашташ? Владимир Праштам тн Јованка! Јованка (Са ускликом полетп му у наручја, наслонп главу на његово раме и плаче горко). Владимир Можда ће нам тај опроштај датн снаге да заједннчки поднесемо удар. Прапггам тн, о Боже, целом свету праштам! Јованка Колпко сп велпкодушан, Владимпре! Одиста твој опроштај окрепно ме је, дао ми је нове снаге, дао мије поуздања. Пдем, идем тамо да дахом своје среће задахнем самртннцу. ПоМОћи ћу ЈОЈ, ИОМОћп ћу ЈОЈ!... (Одјури тамо).