Дело

П У Ч II Н А 39 XVI Владиишр за тим Доктор. Владимир (Сам). Боже, буди и тн великодушан! Моја Олгица сад треба да жнви; око ње ће се сад прибрати и отац и мајка и жнвеће све троје лепо, мирно, срећно, онако како је и теби драго, Господе! (Ослушкује). Да ли јеца?... Не, учинило ми се.... Што је тамо тако тнхо, са свнм тпхо? (Полазп тамо у собу). Доктор (Појављује се на вратима и рукама му забрањује да уђе). Владимир Да .је впдим? Доктор Не, молим те... доцнцје! Владимир Али за што? Доктор Настала је криза, она се бори. Не смемо је узнемправати. Владимир (Хвата га грчевпто за руку). Је ЛИ ТО самртна борба ? Доктор Ко зна... Бог је великн... надајмо се све до последњег тренутка. (Повлачи се). XVII Владимпр .за гпм Момак. Владимир (Сав сломљен, повлачп се патраг, ослони се на сто н гледа тамо у собу, очекујућп катастрофу што показује п изразом лица и покретима). Момак (Улази с поља). Пзвнннте, на пољу никог нема.