Дело

КРИТПКА II БПБЛИОГРАфИЈА 465 жевности у српског народа, такође је у овом одељку поменуто. Један од тих путника, Италијанац, опат Алберто Фортис, први је обратио страном свету пажњу на српско народно песништво. Он је у свом делу „\ла§'§1о 1п ВаЈтаОа (Уепесла, 1774.) наштампао у талијанском преводу једну праву гуслареку песму (о Хасанагиннци), коју је ускоро потом сам Гете превео на немачки. Други део књиге почиње Вуком СтеФ. Караџићем, као најзнатннјом иојавом у новијој српској књижевности. Цео Вуков рад, нарочито на Фолклору, затим његове везе са страним ученим светом и особито његов неизмерни значај за стварање нове ерпске књижевности у овој је књижици врло лепо престављен и истакнут. Тако ће заинтересовани странци — којима је књига и намењена — моћи да познају у иравој светлостн значај овога великог човека и целог пренорођаја на сриској књизи, који је поглавито он створпо. Што је после Вука урађено на српском Фолклору, прегледа се хронолошким редом. Видимо, да је било и прилично, на жалост неуспешних или слабо прихваћених, лепих идеја и иокушаја, као: позив Јована Суботпћа учитељима и свешгеницима за прикупљање Фолклора; .Научни патриотски позив“ деветорице књижевникау „Вили“ Стојана Новаковића; А. Чумића .Нредлог одсеку историском и државничком Српеког Ученог Друштва за изучавање живота народа српског“; нредлог Стојана Новаковића Српском Ученом Друшгву за оснивање „Српског нсториско-етнограФског музеја“; „Питање за скупљаче народне медицине“ од Владана Ђорђевића; „Упуство за изучавање народа, ђацима Велике Школе и осталој омладини“, од Побратимства: \1оЉа га ба1лгапје §;га§је тЈоо^ 81б1етапке пагос1п1ћ ревата о КгаГјеллси Магки, од Пољака Станнслава Цишевс к о г: од н е и о з н а т н х п и с а ц а: „Упуства за нрибирање археолошког и етнограФСКог граднва“ и „Кратко упуство за прикупљање биљака и других иодатака о биљкама“. Други су покушаји и предузећа ове врсте више или мање успели и ноказали као резултат прибрани материјал, којн се и штампом објављује или ће се објавити. Тако је др. В. Богишић својим питањима („Напутак за описивање правних обичаја. који живе у народу“) прибрао грађу, коју је једним делом издао у своме „Зборнику садашњих правних обичаја у Јужних Словена књ. 1“. Др. Фридрих Краус је у Босанској Вили (1896. г.) штампао „Питања за проучавање народа“, која су учинила, да је Босанска Вила до сад подобијала и штампала масу народних умотворнна. Босанска земаљска влада нокрену 1888. године Гласник Земаљског Музеја, у коме је до сад изишло врло много етнограФске и Фолклорне грађе, чак и из српских крајева ван Босне и Херцеговине. На предлог Стојана Новаковнћа установила је Српска Краљевска Академија 1892. године Српски ЕтнограФСКи Зборник, од кога су до 1886. г. изишле две књиге (Ове, 1902. г., излазе III и IV књнга РеФ.). Др. Јован Цвијић је 1896. године издао „Упуства за проучавање села у Србији и осталпм српским земљама“, после којих је ГеограФСКи Завод Велнке НГколе