Дело

466 Д Е Л 0 добио огроман материјал из разних српских крајева (један ће малн део тога материјала изаћи ове године у IV књизи Српског ЕтнограФског Зборника. Поменута упуства су пзагила до сад у неколико посебних издања за разне српске земље РеФ.). Тихомир Р. Ђорђевић је 1899. године покренуо у Алексинцу лист „Караџић“ за српскн народни живот, обичаје и предање, који је излазио три године са све бољим успехом. У Карацићу су гптампана и „Упуства за прикупљање грађе о ловачким обичајима у Срба“, од Т. Р. Ђорђевића: „Питања за прикупљање музичких обичаја у Срба“ од Божидара Јоксимовића и Владимира Ђорђевића, н „Питања за прикупљање технолошких обичаја у Срба“ од Петра М. Илнћа. Ова упуства н питања, штампана у Карацићу, имају тек да покажу резултатс. Исто вреди и за „Упуства за прикупљање правних обичаја српског народа“, која је издало правничко Друштво на Великој Школи, и за „Упуство за скупљање грађе из народне медицине“, која је Т. Р. Ђорђевнћ превео с бугарског. — Врло богат материјал је прибрала С р п с к а К р аљ е в ск а А к а д е м иј а Н ау к а својим „Позивом и упуством за скупљање речи по народу за Речник Сри. Краљ. Академије“. Нри крају књиге наведена су, као доиуна напред поменугим Фолклориим радовима, сва знатнија Фолклорна и Фолклорно-етнографска дела српске књижевности редом по годинама. Тај списак чннн јо 1 н внше, да је ова књига врло корисна н нотребна свакоме, којн жели да се упозна са сриским Фолклором. Берлии Јован Ердељановић. бреттапз доШепеб ВисИ с!ег \Ме11Шега1иг. 1мпе Наиу1шш1е Шг ЈеЗегтапп. Негаиб^е^ећеп ипђег МПНуЈгкипк уоп Е. Вег1х, Е. ВгаибелуеНег, Г)г (ј. БЈегскб, РгоГ. 1)г (ј. Нетпсћ, \У. Непскек Г)г К. Неббеп, Рго1‘. Е)г (ј. КогНиц-, V. ОНтапи, Ог Е. 8а1отоп, РгоЕ Пг Н. 8сћП1ег, ћјпа бсћпеМег, РгоГ. Бг (ј. \\ Шсолх бкј, РгоГ. Бг Е. ЛУоШ и. а. КеЈасИоп: УЈсТог ОПтапп 'т 81иикаг1. ВегПп & ВГиђгагГ \’ег1ад' уоп \\ . бретапп 1901. То је један од „златних лексикона“ књижарницс Спемана, који је, након годину дана, угледао свијета, већ у другоме издању. Намијењен је широј нуолици. и као такав, одговара нотпуно својој задаћи. Издање му је врло укусно, богато илустровано, а садржај исцриаи, вјешто распоређсн и прегледан. Али има један недостатак, и то недостатак, који се тиче нашег рачуна. Наиме књижевност мањих народа (румунска, новогрчка, чешка и српеко-хрватска) унесена је у врло, врло кратком изводу. А преглед српске књижевности (стављен под наслов српске и хрватске књижевности), не само да јс кратак, него јако мршав, а гдје-гдје н нетачан. Тако, говорећн о српском језику (бр.