Дело

У БОСНИ II ХЕГЦКГОВННН 43 сабора, као друге покрајине ове монархије, па шта впше нема нпшта што подсећа на саветодавне скупштине, које пострје у нашем Тунису. Чак у градовима председници н потпредседници општине и трећина општинских одборника иостављају се од владе. Управа дакле као врховна владарка сама уређује све ствари, а ја у осталом хитам да додам, да их она уређује са довољном надлежношћу, вештином и окретношћу. Један од највештдјнх чиновника у Босни скупљаше своја начела о в.тадавннн у овај кратак и карактеристичан образац: „8иа\'Бег 111 птос1о, ЛогШег 111 ге“ (Умилно по начину, јако у стварн). То је ирава истпна: под бескрајном добротом у поступању налази се стална и тврдоглава енергија у делима. Једва је потребно рећи, како је с управне стране тачна п озбиљна јераркија ове машине. Ту све иде по оштрој заповести, ту је све уређено према правој војничкој дисциплинп. V овој заузетој зем.љи и неке знатне службе, као што су поште н телеграфи и више од половнне железних путова, врше се управо у војннчкој управп: алп нп у грађанској служби лозннке нису мање јаке, ни мање оштре. Млади чнновнпцн, који нас са тако љубазном услужношћу водише по улицама сарајевскпм н по околини, бејаху ту у наређено.ј служби, одређенога дана и часа; н ја се сећам, с неком вољом за смејање, велнке и вндљпве забуне овога честптог чиновника босанског, који једнога вечера у шетњи беше приморан, због не знам какве расејаноетп што се јавила на високом месту, иоставити себи ово ннтање, што беше тако незгодно за њега као и за нас: „Пмамо ли заповес-ти за ручак ове господе?“ Лако се ценп утпсак такве дисциплине, када се она пренесе на поданике. Одмах после окупацнје Аустрнја је у Босни предузела нрву опрезност: она .је вр.то мудро приступила општем разоружању. „С оружаним људима, говораше нам дивно барон Кучера, не може се паметно говорити.“ Још и сада, а то је врло природно, Аустрија најпажљивпје надгледа ову земљу. Ја сам већ говорио о босанској жандармерији: ова војска, ванредно вешто састављена, покрива целу Босну честом мрежом својпх стража; свака бригада непрестаним патролама крстари по путовима н насељеним местима свога окрута; и ништа јој не промакне неопажено. По великим путовнма у Боснн урођеннк ннкако не иде слободно: пратиоцима коња, којн су пшли са мном од Вишеграда до Сребрнице, .ја сам морао датп уверења од.