Дело

44 Д Е Л 0 власти, како би се онп могли ааконскнм разлозима оправдатп иред жандармнма, кад пх ови нађу на путу, тако далеко од њихове куће. На босанским железницама Бошњак пикако не путује како оп хоће: на станнци у Тузли впдео сам службеног жандарма, како иажљиво разбира куда путу.је сваки иутник Босанац, а то се никако не ради, може се вероватп, да се Б<>санцу олакша узимање путничке карте. То су сптнп примерн о томе, како Аустрпја држи ову земљу. Ја бих могао навестн н друге примере, који бп ноказалп, какб у озбнљнијпм случајевима управа, која разуме свој занат, уме разрешити тешкоће. Ту би севидело, какосеуправа — насилним начином — ослобођава тврдог.тавих и непогодних мо.тите.ља. којн неразборпто намеравају досађивати ерц-херцозпма на иуту; п како — б.тагим начпном — управа успева да сувише бујне оптужбе скорашњега меморандума замене уб.таженим редакцијама и захтевима, који нису сувише непрцјатни. II ако овн поступци, треба пм признати, чпне ве.тику част даровитим управннм п дипломатским чиновницима босанским, нотреба, која 1'они људе да нрпбегавају жа.тбама, доказује такођер, да месно становннштво никако нпје, онако потпуно како бп се желело, задовољно новом управом, коју иодноси од двадесет годнна. Може ли се рећп, да у оврј тачкп месно стаповништво има потпуно право, да у свему, што земаљска влада чинп илн покушава, ова аустриска управа, тако добро органнзована, тако вешта, тако учена, нема право? Пма људп страснпх п смелих, који то кажу; алито је заиста сувише прост начин за кидање овога питања. V нстини ствар је много оеетљивија, п одговор може битн различан нрема различном г.тедншту. Нема сумње да Аустрија радо сматра сво.је босанске поданике за ве.тпку децу, немоћну да све разумеју, крју треба усрећавати ма.то п против њпхове воље; п ако се иристане па ово г.тедиште, ако се посматра само општп пнтерес нанретка н цивилизацнје, неоснорно је да је Аустрија извршила у Боснп знатно, корисно п велпко де.то, и да је она заиста промеип.та ову земљу. Она је у њој прво, а то није нешто мало, ујемчила безбедност. Опа је од Саве до Јадрана направила дивну железничку пругу, она је отворила путове, умножила општекорнсне радове, у крајевнма некада пропалим н.тн удаљеним завела је угодпе хоте.те, на уласку у Сарајево створи.та је господствено Илиџе. Она ј<‘ да.та вредност природном богаству ове земље, обрадн.та њене