Дело

У БОСНИ II ХЕРЦЕГОВИНП 45 жице угља, гвожђа, соли п њене богате п јединствене шуме; она се трудила пробудити старе месне нндустрије вештачке, она је завела друге, које су савремени.је. Она се трудила да повећа земљорадничко благостање ове земље, да развије обрађивање дувана п лозе, н за ноучавање сељака она је завела угледна имања, агрономске станпце са научним справама, Она .је основала болнице, школе, опсерваторије, један музеј, предузела откопавања, и шга ти ја знам .још! А све то, ма шта се о том мог.то рећи, ннје дело узалудно, нити јалово.1 Ја добро знам, шта замерају скептичари. Ове железнпце саграђене су поглавито у војннчкој пли политнчкој намери; овн поносни путови, којн су впше нута грађени кулуком, те државу не стају ништа — „треба бнтн мало суров“, говораше ми простодушно један помоћнпк начелника у Босни тим поводом — овн путови слабије од старих турскпх друмова одговарају потребама становништва. Додају — н то је мпшљење надлежних људи — да те пољопривредне станице, те радионнце, тн заводи, које тако услужно показују, у ствари су са свнм обични, п да.је све то ту, бар једним делом, спољашње, готово као оне пастувске станице, ко.је служе ноглавито томе да се оправдају трке у Илиџи, као они хотелп који су начпњенп поглавито за стране туристе, као оно чаробно Плиџе, ко.је ноглавнто прима госте пролазнике п владине чпновннке. II има пстине у овим напоменама. Постоји званпчна Босна, чије се лепоте радо стављају на дивљење странцнма, Босна коју излажу у Пешти н у Бечу, у Брислу и у Паризу; ту све пде за днвно чудо под најнаклоњенијом управом, и ма да сваки зна, мало рекламе је сасвим право. Поред ове Босне постојн друга Босна, коју мање иознају и о којој мање говоре, где .је невоља често стварна п велика, где понеки нут, кад је зима оштра, а жетва ,је била рђава, сељак је у опасностн да умре од глади. II ја не велим, јер би то било врло детнњасто, да је томе крпва аустриска управа. Управа г. Калаја поетигла је у Босни неоспорне 1 Унореди у оиште дело Б о с н а и X е р ц е г о в и н а, с. 20—26. где .јс нрегледно изнесен рад г. Калаја, а за појединостп чланке: Демашк, •I а в н и р а д о в п. с. 247—272; Лебрен, Р у д н и ц н п м п н е р а л н а е к сплоатацнја, с. 299—321 (са картом на страни 301); Деманж, Садашње <• т а њ е и н д у с т р и ј е, с. 323—334: Зола, 3 е м љ о р а д н. а н ш у м а рс к а е к с п л о а т а ц и ј а, с. 273—296: Оливије, Н а у ч н и з а в о д п п у мн а дела, с. 138—175: Олнвије, Јавна насгава, с. 177—234.