Дело

Д Е Л 0 96 — Не. Дете је у велнкој опасностн, али му може остатн која година живота. — Та можда нпкому од нас неће више нп остати. Реци мн да лн тп често размшпљаш о смрти. — Не. На што ми то. Ннам да ми то једном не фали, иа онда што да лупам главу о том, а нарочито кад му још ннје време. — Ама то н јесте ђаво, што то мора доћи а мн се борнмо до последњег часа. У том и јест сав значај живота, који би нначе бно досадна шала, а овако је у псто време н глупа драма. Што се тнче мене остаје ми да бирам једно од овога трога: или да се обеснм, или да идем у Рајхенхал, или да идем у Монахпјум, да видим још који пут Беклина. Госпођа Емилија достојна је Беклина и као цртеж и као боја. — А шта се чује но Наршавн — наједаред га угшта Полањецки, коме је то пптање било на уснама још у почетку разговора. — Јеси ли се виђао с Машком? Виђао сам се. Куппо Кремјењ п ностао великим поседнпком, алп се он као наметан човек стара да не изгледа претерано великим. Сад је прнјатан, правичап, великодушан, приступачан, т. ј. пзменио се у корист, разуме се, не моју, јер шта је менп од свега тог. Ма зацело у своју. — Да ли се не жени с Плавицковом? — Слушао сам да би он радо. Говорпо ми је нешто твој ортак Бигјел, као п то да је Машко кунио Кремјењ под врло корисним условима за себе. Кад одеш тамо, дознаћеш све н боље. — А где су сад Плавицкови? — У Варшави. Настанили су се у хотелу „Риму“. Девојче није нпмало ружно. Био сам код њих, као својта и разговарао сам о тебн. — А могао си изабрати којн ирпјатнпји иредмет за њнх у говору. — Плавнцки, којн је весео што се тако свршило, говорио ми је: да си ти учинио услугу, истнна не што си хтео, али си учинио... Иитао сам њу како је то да се нозна с тобом тек у Кремјењу, а оиа ми рече: да сн ти вероватно бно на страни. Пстнна је; отишао сам бпо у Берлин но нашим пословнма п бавно сам се подуже. — Нисам познао да су л^утн на гебе. Али су ми се наиричалн до миле воље како .је она волела да се бавп сеоским