Дело

БАЛТИ И СЛОВЕНИ У НЕМАЧКОЈ (СВРШЕТЛК) Словинци. — 81111011 Кго!еу (1586) и М1ћа1 Мо81п1к (Мк‘ћае1 Ропкишб, 1643), готово једнни словиначки књижевнпцп, црквеиога правца, говоре о „словиначком“ језику н црквн у Поморју (Роштегп); на немачком зову га хтепсИзсћ, латинскн уапсћаћсиз. Тиме опи означавају говор евангелистичкнх Словена у Поморју. Н>ихове се словеначке књиге читале по области 81о1р-у, па свакако и но Шком'-у, Ваиепћиго--у и Роттеге11-ској. Године 1779 разликује Накеп „вендске Немце“, од Е)1еуепом'-а на ушћу р. Одре до реке Гиро\\--а, (утиче с источне стране у Оагс1е-језеро) од нравих потомака вендскнх између 1шро\у-а и Гећа-језера (веће од Оагс1е и северо-псточно од њега, између њпхје најмање, Е)о1^еп). Прве бисмо могли назвати данас Словпнцпма, друге Лебакушубима, с напоменом да је главно седиште словиначко данас на миљу источно од 1д1ро\у-а. Год. 1879 Сепо\\га зове оба та суседпа говора кашупско-словииачким. Саме пак иомерелске Словене (на западу љутпћског, на истоку лешког племена) називају стари споменици редом Словеннма, Вендима, Вандалнма (погрешан назив из књига), Кашубнма илп Помераицима. Последњн остаци иоморских Словена зову себе Кашубима, а померелску браћу своју, јужније и источнпје у позадини, зову Пољацима, док су баш ови у литератури у последње времеобпчно означавани као Кашуби. Поморскеевангелпстнчке Словене десно од иотока К1искп-а, што сјуга утиче у Е/ећајезеро, којн говоре једни кашупским дпјалектом, зову Лебакашубима. И тако за браћу нм слева одКлукна, који се по говору још внше разликују од Кашуба, оетаје нме Словинцн. II оип