Дело

БАЛТИ И СЛОВЕНН У НЕМАЧКОЈ 99 сами зову свој језик словиначким, а себе, само ређе, Словинцпма: „Ми смо Словинци, а Словинци и Кашуби су једно и исто.“ Сва област словиначког језика, некад у неиосредној свези са кашупским, ограничена је данас на бсћтоМп-ске и бе1ебепске клукне (засеоци, мајури) на левој страни Клукнова ушћа у Леба-језеро, па на села Сггозб<?агс1е, К1ет^агс1е, \УК(8(оск, КоКеп. КоНсеп, МћКћеск, б(оћеи(т, Тлећгеп — све на јужној страни Гарде-језера и поред р. Лупова — на УитћепЛп — близу Клукна .— и на 8сћо1рт и Но1гка1ћеп, поред Долген-језера. Само .још у споменутим клукнама и у оба села Гарде има повећи број људи који се више служе матерњим словинским језиком него немачким, те се могу назвати Словинцима. Већина од оне ет<>тпне две људи, што говори словиначки, накрпа га, и тешко илп никако не налази речи словиначке и за обичне ствари. Везаних реченица уме склопити још мала мањина, а и они утрпавају многе немачке речи. Словиначки је као језик у цркви изумро у последњој парохији, Оагс1е, 1845 годпне, у бсћтоМп-у 1835. Последњи Словинци одлазили ои још кад и кад на служоу Божју у Ст1о\\д(2 (с десне стране Клукна), у ту Меку и последњу караулу Лебакашуба. Па и ту се од 1856 само немачки проповеда. Године 1856 ишчезла је служба словенска у В1'по\\-у. око 1799 у Ко\\ге, 1795 у Вис1о\\--у, Хобнтц-у, бсћиго\с-у, Ваттп-у. 1767 у М1гко\м-у, 1778 у Биро\с-у, Рге1б(-у, Кок1§1о\\-у, Е)ићбо\\ -у. 1700 у б(с>1р-у. Понемчавање се све впше кретало на исток и на север. На Словене у Поморју налазимо по одласку ругискпх и херулских Германаца на југ, да ратују с Рнмљанима или да пм под најам војују с другима. Лутајући с бојншта на бојиште, они су се враћали и у стару домовину, где их је некн део остао стално, али их је у тнм разним иоходама све више нестајало, свеза се с домовином прекпнула, па се н остатак на дому у навали словенској с истока изгуби, пословени. За Карла Великога већ је сва источна Германија пословењена. У књигама се и онда п доцннје ондашња словенска племена зову пменпма германских им претходнпка (обпчно Херула). До најновијег времена још је понеки научнпк бркао Лете п др. са Херулима н др. Нп Карло Великп, који је са снлом својом иродро чак до реке Реп-е (западно од Одре), ни Болеслав Храбри, којије заузео сву земљу на исток од Одре. не могаху одрећи незавнсност Поморцима. По имену само прппадало .је од 884 годпне п