Дело

БАЛТИ И СЛОВКНП У НЕМАЧКОЈ 101 не обухваташе првим имеиом (8с1ау1а). Нратиславов син, Болн^лав I, назива се херцегом Кашубије п кнезом све Померанпје. Братислав IV зове се херцегом Кошуба, Барним I (1246) херцегом Словена, доцније херцегом „Словена и Кашуба“. Херцегом „Словена или Кашуба“ назвао се, тек пошто је заузео 8сћ1ам е, 81о1р н Ве1ц-а1т1 (јужно од данашњег поседа словиначког, у позадинп), те је то права Кашубија. Год. 1268 разлику.је Херман, •енископ камински, Славију или \\тепс1еп1апс1 (Мекленбург), од Кашубије (Роттегп) п Иомераније (РотегеПеп). Ма како да Кашубија и Славија беху нејаснн појмови, ношто се тако не називаху оштро ограничене провинције, инак се'од краја XIII в. за предео око реке Лебе ијезера јој, у које утиче сјугоисточне ттране, утврдио назив Кашупска, док за западно Поморје (Р<>тегп) опет Славинпја, \Уепс1еп1апс1; а дотле се Кашупском звао предео занадног Мекленбурга до р. Лебе. Барним I потпомагаше Германство у свему. Немачки Мтпезап^ разлегао се по Славцји. Најзнатнији му заштитник и представник беше кнез Вицлав IV на острву Ригену (Рујцу). Старо ово ругиско острво изабраше Словенп за склоннште п храниште правог Словенства. Код Аркона беше чувени храм боговима њиховим. Већ је и Впцлав 1 морао 1221 штоштапретрпети од устанака словенских, јер је потпомагао Германство. Вицлав IV (1 1305) оженпо се једном немачком прпнцезом. Оп је не само штптио немачке минесенгере, него им је и сам подражавао, певајући доњенемачкпм дијалектом прилично леие песме. Риген се све вшпе понемчавао п 100 годнна после смрти овога краља, 1404 г., умире н последња Словенка на њему. Године 1295 доби источно, волгашко (\Го1^аз!) Поморје с Болеславом 1\т-нм своју династију, а тако н штетннско Отоном 1-им своју. Граница тим провинцијама беше Одра. После битке код Таппепћего-а, 1410 год. пзмеђу Пољака с Литавцнма и Немаца, припаде Поморју и 8сћ1оећаи, ВШ-оу (јужно од реке 8ићр-а) а други некп пољски поседи. Године 1464 спојише се обе провинције, али се 1523 опет раздвојнше онако. Споразумом у Гримницу 1529 утврђено је да Поморје непосредно ирппадне царству, алн да Бранденбург има наследно право над њпм. Оба поморска кнеза прнхватише у Трептову 1534 Лутерову реформацију, и допустнше Ловану Бугенхагну да уреди нову цркву у њиховим кнежевпнама. Бугенхагн заведе доњенемачкп говор. Немаштво је већ толико ојачало, да словенскпх књига нпје го-